Банкарски сектор Србије стабилан, имун на пандемију

“Тај повољан утицај важи и за реалан сектор и за грађане. Ако се то има у виду, онда не треба очекивати да економски проблеми узроковани пандемијом, угрозе постигнуту стабилност банкарског сектора. Барем не у значајнијој мери”, каже Шарић.



Истиче да на домаћем тржишту нема ризичних банака нити раних сигнала о погоршавању финансијске позиције банака услед пандемије, захваљујући благовременим мерама Народне банке Србије.



“Народна банка Србије је благовремено и превентивно донела низ мера које у значајној мери олакшавају финансијски положај грађана и привреде током ванредног стања. Такође, својим операцијама је омогућила значајну додатну ликвидност банкарском сектору”, каже Шарић у интервјуу за Магазин бизнис.



То ће, по његовом мишљењу, ликвидним банкама омогућити да лакше премосте недостатак очекиваних прихода по основу прилива средстава од наплате камата и главнице за кредите које су пласирали грађанима и привреди.



Додаје да су банке годинама уназад значајно ојачале адекватност капитала и ликвидност, тако да су и саме добро припремљене за евентуалне нежељене изазове и сценарија.



Када је реч о гарантованом износу исплате депозита клијентима банака у висини од 50.000 евра, подсећа да осигурани износ јемчи Република Србија и наглашава да није могућ сценарио у коме би депоненти остали ускраћени за право на исплату осигураног износа и располагање средствима у року од седам радних дана.



Шарић оцењује да је садашњи лимит осигураног покрића депозита од 50.000 евра више него довољан с обзиром на ниво просечног износа депозита у нашој земљи, али не искључује могућност његово повећања у будућности.



“Будући да се домаћа регулатива усаглашава са правним нормама ЕУ, пре уласка Србије у ЕУ, ниво осигуравајућег покрића ће се ускладити са важећим нивоом покрића у ЕУ, што сада износи 100.000 евра, јер је циљ обезбедити уједначен ниво заштите депонената широм Уније”.



Осигурани депозити су, наводи, порасли 14 одсто само у 2019. години, при чему је дошло и до значајног раста динарских депозита, што је у складу са Стратегијом динаризације Народне банке Србије.



Према његовим речима, банке су 2019. године уплатиле Агенцији укупно 104,8 милиона евра по основу редовне премије осигурања депозита.



Стопе премије осигурања нису исте за све, а оне банке које у свом пословању буду показивале “већи апетит” према ризику, са циљем остваривања већег профита и бољег позиционирања на тржишту, плаћаће убудуће премију осигурања депозита по нешто већој стопи, поручио је Шаровић.