Мали: Имаћемо нове мере ако криза потраје

Он је на ТВ Прва рекао да је држава припремила пакет економских мера помоћи вредан 5,1 милијарду евра, што је половина годишњег буџета узимајући у озбир да ће криза трајати три месеца.



“Наше јавне финансије су стабилне, економија је јака и држава жели да највећи терет кризе преузме на себе”, рекао је Мали и прецизирао да ће се између 60 и 65 одсто тих средстава бити обезбеђено из буџета и домаћег тржишта хартија од вредности, а остатак ће Србиа обезбедити на мејдуанродном финансијском тржишту.



Објаснио је да је држава припремила пакет мера за помоћ јер новца има и буџет је стабилан, што је, како каже, обебедило спроводење тешких реформи које је почео 2014. Александар Вучић у време када је био премијер.



“Имао сам релативно лак посао да припремим пакет мера”, навео је министар финансија.



Каже да је обим програма помоћи који је Србија наменила за еконосмке мере помоћи приватном сектору ретко која земља има будући да износи 11 одсто БДП.



“Ретка смо земља која можзе то да издржи. Програм мера има два циља, да сачувамо радна места и помогнемо онима који су највише погођени, а то је приватни сектор, предузетници, микро, мала и средња предузећа. Желимо да масовним програмом помоћи помогнемо приведи да са што мање проблема и што безболније прође кризу”, каже Мали.



Циљ програма мера је, како је напоменуо, да после кризе остану нетакнути производни капацитети, да се не затварају фабрике и да људи не остану без посла, као и да у што краћем периоду предузећа дођу до нивоа производнеј који су имали до само пре месец дана.



Навео је и да је председица ММФ рекла да се никада у историји није десило да је стала економија.



“То је изазов за све земље па и Србију. Србија кризу дочекује јака и стабилна”, рекао је Мали.

Мали: Од проглашења мера хиљаде људи враћено на посао

Министар финансија Синиша Мали пренео је за Прву тв да су после представљања мера за помоћ српској економији због епидемије короне вратили на посао више хиљада радника.



Уверен је да је то зато што је погођена суштина проблема, нарочито другом мером која предвиђа да држава покрије минималац за сваког запосленог, а послодавац остало.



Истакао је да та мера подразумева да ће држава сваком раднику исплатити око 750 евра, односно нешто више од 90. 000 динара на име минималца за три месеца и тако, уверен је министар, спречити отпуштање радника.



Мали објашњава и да, осим овог, послодавац нема обавезу да плаћа кредите и финансијске лизинге, нема потребе да плаћа порезе и доприносе за зараде и аконтацију за порез на добит за 2020.



Једини услов да то добије, истиче Мали, јесте да није отпустио више од 10 одсто радника, што ће се проверавати кроз пореску пријаву.

Мали:Стране компаније потврдиле да остају при плановима у Србији

Скоро 200 милиона евра у буџету Србије обезбеђено је у овој години за подршку страним компанијама, каже министар финансија Синиша Мали и наводи да су стране компаније потврдиле да остају при својим пословним плановима у Србији.



Мали је на ТВ Прва рекао и да се наставља изградња ауто-путева у Србији и свих инфраструктурних пројеката из порграма “Србија 2025”.



Прецизирао је да мере из програма подршке привреди ступају на снагу од 15. марта и односе се на три месеца.



Најавио је и могућност секторске подршке, појединим привредним гранама које још више могу да буду погођене кризом, ако потраје.

Мали: 100 евра неколико недеља после ванредног стања

Пунолетним грађанима Србије држава ће исплатити обећаних 100 евра неколико недеља после ванредног стања, изјавио је вечерас министар финансија Синиша Мали.



Према његовим речима, та мера донета је како би покренула потрошњу и тражњу, а то ће, додаје, подстаћи и фабрике да покрену производњу.



“Наша жеља је била да нађемо један механизам који се односи на све грађане, да не правимо дискриминацију, јер је свако од нас, мање или више, у овој кризи оштећен или погођен”, рекао је Мали за Тв Прва.



Истиче да ова мера даје једну дозу оптимизма грађанима, а осим тога, каже, економска логика је да ће тај новац завршити у продавницама.



“Битно је да постоји тражња, да се купују роба и намирнице, а онда ће и фабрике да крену у производњу”, објаснио је Мали.