Давид Нинковић каријеру почео у Аустралији

Скоро два месеца вредно су тренирали фудбалери Младости из Бачког Јарка, остварили половичан учинак против лидера Младости (НС) и Слободе, али утакмица за очување здравља је избила у први план. -Нисам навикао на паузу у овом периоду године, али најважније је да смо сви добро. Придржавам се препорука лекара и поштујем одлуке државних органа. Неопходно је да будемо друштвено одговорни, дисциплина је кључ свега у овој ситуацији. Биће времена за фудбал, волео бих да се првенство настави, по цену да га играмо и по убрзаном распореду – каже Давид Нинковић (20), офанзивац Младости.     

Рођен је у Перту, где су његови родитељи стигли после одласка из Сарајева, током ратних деведесетих.

- Почео сам да тренерам у екипи Бели орлови. Имао сам привилегију да ме тренира Френсис Бернс, легенда Манчестер јунајтеда.  Тренинзи су му били занимљиви, зрачио је позитивном енергијом. Много ми је у том периоду помогао и тренер Веселин Жмукић. Нисам себе никад видео у одбрамбеној линији, желео сам да будем што ближе противничком голу. Тренери су то препознали, форсирали су ме на позицији иза центарфора.

Успомена на куп

У финалу Купа ФС Војводине, 29. маја 2018. године, против Подриња из Мачванске Митровице (2:1) постигао је за Младост два гола и трасирао пут ка пехару.                      

- Голови у финалу Купа ФСВ плод су добре игре целе екипе. Били смо свесни да нема поправног и нисмо разочарали бројне навијаче. Меч заузима посебно место у споменару.

Одлука о повратку у Европу је донета после пуно непроспаваних ноћи.

- Сестра је остала у Перту, завршила је школу, касније се удала и засновала радни однос. Отац, мајка и ја извесно време смо провели у Хамбургу и преко Немачке стигли у Нови Сад. Неколико месеци сам био у Војводини, одлазио на тренинге, али нису се поклопиле коцкице. Касније ме пут одвео у тадашњи Банат, то се наметнуло спонтано, због близине, јер имамо имање у Банатском Деспотовцу. Кратко сам се задржао Зрењанину и преко Челарева задужио опрему Хајдука из Куле.

Конкуренција у млађим категоријама тадашњег суперлигаша била је јака, а његова огромна жеља да што пре испуни очекивања и докаже се на делу представљала је камен око врата.

- Стално ми је у глави била одлука родитеља да се због мене одрекну Аустралије и крену испочетка. Непотребно сам себи створио притисак. Стрпљиво сам чекао шансу у омладинском погону Хајдука, где сам провео две године, после кратких епизода у Банату и ЧСК Пивари. Добио сам прилику, када су се повредила двојица играча, али сам одиграо испод очекивања и практично сам себе елиминисао из конкуренције. Било ми је суђено да идем тежим путем.

Лед у сениорској конкуренцији пробио је у дресу новосадског Борца, на војвођанском југу, код тренера Немање Кртолице. Издваја и сарадњу са Сашом Милановићем, уз нагласак да је велики мотиватор, са злата вредним саветима.

- У Борцу сам се ослободио притиска, почео сам да уживам у фудбалу. Убрзо је уследио позив Младости, нисам се двоумио и ево ме на Ливадици већ две и по године. Не бих се толико задржао да сам незадовољан у било ком сегменту. Имам утисак као да сам целу каријеру овде. Зимус је било опција да променим средину, али одлучио сам да останем до лета – рекао је Давид Нинковић.

Инспирацију проналази у мечевима са већим улогом. Јесенас је био јунак преокрета против комшија из Темерина, постигавши одлучујући гол. Одапео је стрелу са 25 метара и тај ударац не би укротила ни двојица голмана. Остало је забележено и да је пре принудне паузе, у двобоју са Слободом, у слалому између два казнена простора нанизао шесторицу играча и асистирао за коначних 4:0. Утисак је, што је и мишљење струке, да би од лета требао да направи искорак у каријери.

Текст и фото: М. Менићанин