Социо-психотерапијски клуб лечених алкохоличара „Дунав” постоји готово 27 година

У тај клуб долазе пацијенти Дома здравља „Нови Сад”, али и сви који су на било који начин чули за Клуб, а одлучили су да апстинирају и реше свој проблем. Клуб лечених алкохоличара „Дунав” представља трећу фазу лечења, која подразумева рехабилитацију, ресоцијализацију и едукацију чланова, али и њихових породица. Кооснивач и председник Клуба Дарко Јанковић за „Дневник” истиче да је алкохоличару подршка породице или неког сарадника заиста неопходна, те да у Клуб примају све људе који имају проблем с том супстанцом.

– Пацијенти који долазе да се залече углавном то не могу урадити сами, јако им је тешко, па су најчешће уз њих партнери или деца – открива Јанковић. – Ми их овде разумемо, знамо који су њихови проблеми, шта су њихове потребе и да нису препуштени себи и улици. Нико није случајно постао алкохоличар, а један од главних разлога зашто неко то јесте постао је зато што не познаје алкохол. Људи нису свесни тога колико је алкохол опасна, подмукла супстанца и колико је се треба чувати.

Клуб одржава састанке средом или четвртком у 18 часова у изнајмљеном простору на Новом насељу, у Улици Сељачких буна 85. Дарко Јанковић наводи да је изнајмљивање простора највећи трошак и проблем, али да успевају све да реше преко јавних конкурса и пројеката у Градској управи за социјалну заштиту и бригу о деци. Иако то, како каже, није много, за сада задовољава њихове потребе.

Сваком терапијском састанку Клуба присуствује неко из тима терапеута, који подразумева психијатра, клиничког психолога или медицинску сестру. Два састанка су терапијског типа и тада се разговара о борби против алкохола и спроводи се едукација. Друга два састанка су посвећена слободнијим активностима, када чланови учествују у разноразним радионицама, предавањима, изложбама, гледању и анализирању филмова, дружењима и другим активностима. Јанковић за наш лист наглашава да се много ради на едукацији и освешћивању чланства те да постоји и библиотека.

Женама алкохоличаркама теже

Кооснивач и председник Клуба Дарко Јанковић је објаснио да је број чланова тешко одредити те их на евиденцији некада имају 75, а сада око 20-25. Како напомиње, велика је флуткуација и због саме болести јер неки не могу да успоставе апстиненцију, лечење не успева и они одлазе, а други долазе, и тако укруг. Када су у питању године, он наводи да у Клуб долазе и млади људи од 25-30 година, па све до пензионера од 65-70. У Клубу има и мушкараца и жена, а Јанковић наглашава да је женама алкохоличаркама теже него мушкарцима алкохоличарима.

– Први разлог је тај што је у нашем народу велика срамота кад жена пије, жена је стигматизована – истиче Јанковић. – Женски организам има десет одсто мање воде, због чега се њихово тело теже чисти од алкохола. Ипак, највише су у питању проблеми психолошке природе јер ви нећете никада чути да се неки супруг бори за своју жену алкохоличарку. Не, он ће њу оставити, за разлику од жена, које своје мушкарце увек трпе и подржавају у свакаквим ситуацијама, иако трпи цела породица.

– Чланови читају књиге, едукују се јер, уколико не познајеш непријатеља – не можеш се ни борити против њега – наглашава Јанковић. – Да би неко постао алкохоличар, мислим да доста утиче генетика, а затим и окружење, које подразумева сва па и „обичајна пијења”. Пије се и кад неко умре и кад се неко роди, и кад се неко састане, и кад се неко растане, и кад се добије посао и кад се изгуби… Све почиње безазлено и временом прелази у озбиљно велики проблем. Алкохоличар се постаје након 15-20 година интезивног пијења па је тако човек који почне да пије с 20 година, у 40 у „топ-форми” као алкохоличар. Он је тада најкориснији друштву, али онда друштво од њега има најмање користи јер је постао неупотребљив.

Дарко Јанковић истиче да је једном стечена зависност – заувек зависност и може се само залечити, због чега и постоји феномен „једне (прве) чашице”. Он објашњава да, чим пацијент изгуби контролу над супстанцом коју је попио, он постаје зависник од алкохола. Због тога, Јанковић саветује свима који имају проблем с алкохолом да се што пре обрате и дођу у Клуб.

– Алкохоличар који призна да је алкохоличар је већ 51 одсто залечен јер је највећи проблем управо признање и мотивација, а знамо да смо на добром путу када то успемо да урадимо – закључује наш саговорник. – Посебно саветујем младе људе да пију мање јер видим да се све више пије, а све је више и отуђења, депресије, усамљености и онда је ту алкохол врло лош савезник. Колико је само насиља у породици, повреда на раду, саобраћајних несрећа, развода, кривичних дела и у готово свим тим случајевима алкохол има удела.

Тоза је члан Клуба лечених алкохоличара „Дунав” осам година. Некада давно конзумирао је дуван и алкохол, што је и престао, али га је смрт брата у 36. години због последица алкохола и наркоманије навела да помогне људима да не заврше као он.

– Људи који немају обавезе, који су докони, у својој глави праве игралиште за ђаволе – наводи Тоза, и додаје да је он један од оних који, када осете да им нешто смета, одмах то и престану да раде, што је и учинио с алкохолом и цигаретама. – Џабе што је мој брат све оставио кад су последице дошле на наплату. Ја сам се изборио и доказао себи, али важно је да свако схвати да има свој кључ у рукама. Не могу ја никоме помоћи уколико та особа не жели сама себи да помогне. У Клуб и даље долазим зато што овде има људи који цене пружену руку и ја желим да својим примером и саветом помогнем.

К. Ивковић Ивандекић