Попуњен Дом ученика „Ангелина Којић Гина” у Зрењанину

У дому је сада  смештено 316 средњошколаца, а постоји и листа чекања. Уколико неко из неког разлога напусти дом, има оних који ће „ускочити“.

- То не чуди, јер комплетна услуга, становање и исхрана, родитеље кошта 5.500 динара, а остатак плаћа Министарство просвете. Па, ако узмете у обзир само колико кошта месечна карта и време које се изгуби у путовању, јасно је зашто је за велики број ученика дом одлично решење – каже директор Дома Добрица Брдарић.

У дому постоје 82 собе, углавном четворокреветне, а готово свака има своје купатило. О ученицима се брине 52-оје запослених. Средњошколци су организовани у васпитне групе. У свакој групи их је 25 и о њима рачуна води један васпитач.

-Школа је обавезна, као и време за учење. У слободном времену постоји могућност ангажовања у разним секцијама, имамо и термине у спортским халама. Ђаци су и ноћу покривени дежурствима. Имамо и медицинску сестру, портире… Обично већина ђака иде кући за викенд, али има и оних који остају. Тада се може дуже остати у граду, али уз дозволу родитеља и васпитача. Трудимо се, пре свега, да наши ученици буду добри у школи, и да успех са којим уђу у дом у најмању руку задрже, ако не и побољшају – истиче Брдарић.

Више од трећине ђака из „Гине“ похађа Медицинску школу, па Зрењанинску гимназију и остале.

- Имамо врло добру сарадњу са школама које наши ђаци похађају, али и са родитељима – наглашава Брдарић.

У кухињи се сваког дана припреми најмање 600 оброка.

-Осим за наше ђаке, припремамо оброке и за станаре Студентског дома и за продужене боравке у неким школама. Наши ђаци имају погодност да преко апликације на мобилном телефону одлуче шта ће сутра ручати, тако да гледамо да што мање хране пропадне. Ручак и вечера су кувани оброци, а доручак је шведски сто. Мислим да су већином задовољни храном – каже Брдарић.

На све могуће начине Дом ученика средњих школа „Ангелина Којић-Гина“ се труди да стимулише добре ђаке. Тако, на пример, ове недеље једна група са васпитачима иде у Београд на позоришну представу. Ђаци организовани у секције воле да иду на такмичења и то им буде омогућено. У дому се организују едукације разне врсте, по потреби и по жељи. Једном речју, сви запослени се труде да ђацима буде пријатно и удобно.

-Не могу да кажем да нема проблема, има их, али их има у свакој породици. Замислите нашу од 316 чланова. Али, далеко више има оног лепог. Колеге које су дуго овде тврде да има пријатељстава из дома која трају цео живот. Наши ђаци су врло често ђаци генерација у својим школама, и после успешни студенти – закључује Добрица Брдарић.

Ж. Балабан