Откривен камени крст у Подгорици који сведочи о осам векова СПЦ

Розету, или окулус, са крстом, почетком фебруара открио је на Немањином граду у Подгорици игуман манастира Светог Симеона Мироточивог архимандрит Данило, објавио је Радио Светигора.

Како је објаснио мр Младен Загарчанин, један од најугледнијих црногорских археолога, овај важан археолошки налаз потиче с краја 12. или почетка 13. века.

„Ради се о ‚оку‛ цркве, вероватно са западног прочеља, мада није искључено да се налазио и на неком другом месту у храму, клесаном у крупнозрном мермеру, који у себи носи стилизовану иконографију владарског достојанства, и у исти мах представља и владарски амблем, што је ктитор и хтео да унесе као део препознатљивости и одвојености од осталих цркава“, навео је Загарчанин и додао да „сличних налаза на овим просторима немамо“.

Како је објаснио за Барски портал, крст је у новије време узидан у геолошком слоју једне откинуте стене и „само је архитекти задуженом за уређење простора поред реке био познат повод да се комад средњовековне архитектонске пластике углави између слоја облутака таложених током миленијумских наноса“.

Загарчанин додаје да је храм на ком се налазио окулус највероватније разрушен током турских освајања Зете у 15. веку.

Археолог каже да крст плени интересовање не само због уметничке уникатности, „већ и због историјске подлоге, која га повезује са најзначајнијим српским владарем наших простора, родоначелником лозе Немањића“.

Како Загарчанин објашњава, сличне стилизације крста налазе се на рељефима из 9. до 11. века на Превлаци светог Архангела Михаила код Тивта, на плутеју из 11. века који се чува у Поморском музеју у Котору.

Такође, готово идентичан крст може да се види у Дренову код Прилепа у данашњој Северној Македонији, а сличне стилизације могу да се виде и у манастиру Хиландар.

Међутим, оно што Загарчанин истиче је да на северном порталу цркве Вазнесења Господњег у Дечанима постоји окулус ликовно истоветан оном нађеном у Подгорици.

Наводи да розета истог стила постоји и на иконостасу цркве светог Димитрија у Пећкој патријаршији.

Ако је судити по вековној традицији по којој су данас остаци турских бедема у Подгорици саграђени на остацима утврђења из Немањиног доба, онда је вероватно да је та црква била у самом граду, или у непосредној близини, гђе је окулус пронађен и уграђен као сполија негђе у старој вароши. У нама непознатом времену архитекта је овај украс пронашао и поново углавио у стену желећи да на тај начин сачува од заборава сећање на древну Диоклију или Зету Немањића, не поставивши овај елеменат правилно већ укошено, како би у време комунизма на неки начин и прикрио очигледан крстолики мотив“, наводи Загарчанин.

Спутњик