Антибиотици не лече прехладу и грип

То је поручено данас са семинара "Рационална употреби антибиотика и прописивачка пракса у примарној здравственој заштити" који је одржан у Београду, а у организацији Министарства здравља и у партнерству са Секцијом за општу медицину Српског лекарског друштва (СЛД).



Како се наводи у саопштењу Министарства здравља, семинар је одржан са циљем да се учесницима представи нови Национални водич добре клиничке праксе за рационалну употребу антибиотика, који је новембра 2018. године, експертска радна група Министарства израдила за помоћ и подршку лекарима практичарима у избору правог терапијског приступа у примени антибиотика за све нивое здравствене заштите.



На семинару су представљени и резултати анализе прописивачке праксе у 2018. години као и смернице за ефикасну и безбедну употребу антибиотика за најчешћа обољења у примарној здравственој заштити.



Истраживања су показала да је нерационална употреба антибиотика најважнији фактор за настанак и ширење отпорности бактерија на антибиотике.



Такође, према подацима Европског центра за превенцију и контролу болести, у примарној здравственој заштити пропише се око 80 до 90 одсто укупног броја издатих рецепата за антибиотике.



Државни секретар Ференц Вицко на скупу је истакао да су напори Министарства здравља и многобројних партнера очување ефикасности антибиотика, смањење антимикробне резистенције, спречавање нежељеног продужења трајања болести, смањење ризика од смртног исхода и укупних здравствених трошкова за лечење.



Руководилац Радне групе за израду Националног водича добре клиничке праксе за рационалну употребу антибиотика Мијомир Пелемиш каже да је тај водич израђен са циљем да се здравствени радници мотивишу да у својој свакодневној пракси користе препоруке из водича и да на тај начин допринесу унапређењу квалитета и безбедности пацијената и смање потрошњу антибиотика и антимикробне резистенције.



Професор Милица Бајчетић је представила Анализу прописивачке праксе у примарној здравственој заштити у Србији, која је показала је да су најчешће прописивани антибиотици амоксицилин, азитромицин и комбинација амоксицилина са клавуланском киселином.



Анализа је показала да је, у 2018. години, највећи број пацијената са дијагнозом акутна инфекција горњег респираторног тракта, акутни тонзилитис, акутни/хронични синузитис и акутна упала средњег уха лечено антибиотиком.



Према препорукама Европског надзора над антимикробном потрошњом (ЕСАЦ) антибиотици се прописују само код доказаних бактеријских инфекција и имунокомпромитованих пацијената.



Нису уочене значајне разлике у квалитету прописивачке праксе поређењем различитих региона у Србији.



Међутим, анализа је показала и да су спроведене мере дале резултате јер је у Србији потрошња антибиотика у 2018. години била мања за 37,6 одсто у односу на 2015. годину.



Такође, у 2018. години, издавање антибиотика без рецепта и препоруке лекара сведено је на најмању могућу меру.



Међутим, у Србији је слично као и у земљама Јужне и Источне Европе, код свих испитиваних врста бактерија и даље забележен висок ниво отпорности.



Према подацима о потрошњи антибиотика, Србија заузима високо место међу европским земљама, те је неопходно, поручено је на семинару, наставити са активностима на контроли антимикробне резистенције, у складу са Националним програмом у секторима здравства, пољопривреде/ветерине, као и животне средине.



Семинару су присуствовали директори здравствених установа примарне здравствене заштите, начелници служби опште медицине, лекари опште медицине и других специјалности у примарној здравственој заштити.