Сачуване вести Претрага Navigacija
Подешавања сајта
Одабери писмо
Одабери град
  • Нови Сад
  • Бачка Паланка
  • Бачка Топола
  • Бечеј
  • Београд
  • Инђија
  • Крагујевац
  • Лесковац
  • Ниш
  • Панчево
  • Рума
  • Сомбор
  • Стара Пазова
  • Суботица
  • Вршац
  • Зрењанин

Двојезично о првом српском просветитељу

28.01.2020. 12:03 12:08
Пише:
Фото: Dnevnik.rs

СЕНТА/КАЊИЖА: Школска слава Савиндан у местима северног Потисја прослављена је у свим школама и православним храмовима, у част првог српског просветитеља и архијереја, светосавским академијама и празничним литургијама.

У Сенти и још неким местима одржани су и светосавски балови, а у Молу је Српска православна црква Свети Сава прославила храмовну славу. Српски културни центар „Стеван Сремац“ и Камерна сцена „Мирослав Антић“ приредили су Светосавску академију у Сенти. Химну Светом Сави извели су најмлађи чланови фолклорног ансамбла СКЦ „Стеван Сремац“, а освећење и резање славског колача обавио је парох Далибор Зарић.

Беседу о Светом Сави казивао је историчар професор др Борис Стојковски, рецитал су извели чланови дечије драмске групе КС „Мирослав Антић“, наступио је хор СКЦ „Стеван Сремац“, а целовечерњи концерт приредили су Српски хор „Бисери“ и тамбурашки оркестар „Лале са Мориша“ из Румунија.

У основним и средњим школама у потиским местима, где се настава одвија на српском и мађарском, о српском просветитељу се говорило на оба језика, па је тако било и у ОШ „Јован Јовановић Змај“ у Кањижи, где је резање славског колача обавио протојереј Јовица Мојсиловић, уз учешће ђака, а у присуству просветних радника, родитеља и челника кањишке општине.

У Дому уметности у Кањижи Светосавску акадмеију су приредили Српска православна црквена општина и локална самоуправа општине Кањижа, а после славског обреда наступали су сестре Васкрсија и Дуња Ковачевић, хорови ученика из Кањиже и Новог Кнежевца,  хор „Серафим Саровски“ из Зрењанина, драмски уметник Микица Петронијевић из Београда и чланови културно уметничких друштава „Свети Сава“ из Кањиже и „Новак Радонић“ из Мола.

Текст и фото: М. Митровић

Пише:
Пошаљите коментар