Конференција у КЦНС: Од Новосадске рације до ослобођења Аушвица

Ова манифестација, уз предавање и панел-дебату с гостима, стручњацима из Израела, Мађарске и Србије, допринос је комеморацији Новосадске рације, Међународног дана сећања на жртве Холокауста и 75 година од ослобођења логора Аушвиц, као и општем унапређењу културе сећања у Србији. Водитељ програма био је Мишко Станишић (Тераформинг).

У име домаћина, поздравну реч упутила је Сунчица Марковић, помоћник директора Културног центра Новог Сада, која је подсетила да КЦНС већ осму годину заредом приређује програм „Ледена тишина“ у знак сећања на жртве Новосадске рације.Култура сећања веома је важна за креирање идентитета сваког појединца као и нашег града у целини. У свему томе, свих ових година имали смо велику подршку историчара, породица жртава и организација које се баве овом тематиком. Данас имамо част да будемо домаћини ове конференције, казала је Марковићева.

Поздрављајућу учеснике конференције, Иван Силер, заменик градоначелника Новог Сада, истакао је да Новосадска рација и сви  други трагични догађаји широм Војводине представљају вечну опомену и наук да тако нешто више никада и нигде не сме да се понови.

Нови Сад, нарочито последњих година, у знак сећања на Новосадску рацију организује низ програма како би подсетио на те страшне догађаје из јануара 1942. године. Захваљујемо Културном центру Новог Сада и свим учесницима ове конференције на доприносу култури сећања, рекао је Силер.

Бранкица Јанковић, повереница за заштиту равноправности, цитирала је Елија Визела, нобеловца и човека који је преживео Холокауст: „Без памћења нема културе, без памћења не би било цивилизације, друштва и будућности“.

Како се сећати? Не постоји јединствен одговор. Данас овим догађајем такође демонстрирамо како је могуће памтити. Лично инсистирам да школски програми треба да доприносе очувању сећања на основу историјских чињеница. Такође, култура и уметност и даље су најмоћнији катализатори очувања сећања. Не постоје  предавања и дебате које би могле заменити позоришну игру, филм, књигу или песму, рекла је Јанковићева.

Такође и Мајан Бен Тура, заменица амбасадора Израела, нагласила је да треба да подстакнемо будуће генерације да уче из историје.

Као што знате, 2005. године Генерална скупштина УН усвојила је резолуцију која је 27. јануар прогласила Међународним даном обележавања Холокауста. Од тада, низ церемонија широм света приређено је у знак сећања на жртве и спречавања било каквог будућег изражавања нетолеранције. Ових дана светски лидери широм света окупили су се у Јерусалиму како би обележили 75. годишњицу ослобођења логора Аушвиц. Председник Вучић био је део овог важног форума и поручио да никада не заборавимо да је Холокауст најстрашније поглавље у историји човечанства, рекла је Бен Тура.

Доротеа Гиселман, заменица амбасадора Савезне Републике Немачке, истакла је да је први пут сазнала за Новосадску рацију из књижевног опуса Данила Киша.

Будући да је све мање сведока с нама, све важнији постаје задатак историчара, архивиста, учитеља и наставника у очувању сећања, казала је Гиселман, додавши да је велика одговорност њене државе Немачке да се негује памћење на Холокауст.

Потом су се представили учесници програма својим презентацијама. Олга Унгар (Јад Вашем, Израел) говорила је на тему  „Сећање на жртве Холокауста – од јеврејских надгробних споменика у Војводини до глобалне културе сећања“.

Затим је Золтан Тот (Музеј Холокауста у Будимпешти, Мађарска) презентовао своје истраживање „Савремени изазови и будућност европске културе сећања: да ли је још увек релевантно сећати се Холокауста?“, а Петар Ђурђев из Историјског архива Града Новог Сада имао је предавање под насловом: „Залеђена тишина – еволуција сећања на Новосадску рацију“. Милош Јанковић читао је поезију из збирке „Давидова звезда.“

После презентације уприличена је панел-дебата са учесницима програма. Било је речи о дисторзији (искривљењу) сећања. Модератор Мишко Станишић подсетио је на дефиницију Међународне алијансе за сећање на Холокауст у којој се наводи да дисторзија представља „нетачно тумачење историјских записа и материјала, најчешће из политичких и идеолошких разлога“.

Овакво представљање историје признаје неке основне историјске чињенице о Холокаусту (на пример да се догодио), али свој наратив гради из непотпуних чињеница не дајући комплетну слику, користећи чињенице изван контекста или потпуне измишљотине. Циљ је да се представи лажна историја.

У вези са овом појавом, Олга Унгар из Меморијалног центра за Холокауст „Јад Вашем“ у Јерусалиму, навела је да ради у интернационалној школи за проучавање Холокауста где се припрема онлајн курс о Холокаусту у Југославији.

Политика Јад Вашема је да се не приказују тела жртава, те смо припремили читав час о Јасеновцу и Аушвицу приказавши људе у униформама, неухрањене, који нешто тешко раде. Имали смо осећај да смо створили искривљену слику, мада дајемо податке и бројеве. Да ли се и ово може назвати дисторзијом?, дилема је коју је изнела Олга Унгар.

Историчар Петар Ђурђев, директор Историјског архива Града Новог Сада, истакао је да су промоција и чување историјског наслеђа један од приоритетних задатака ове институције.

Упркос великим страдањима кроз која је Нови Сад прошао, ми ипак имамо релативно добро сачуване изворе који сведоче о Новосадској рацији. Међутим, недостају нам истраживачи, спремни да дођу у наш архив, засучу рукаве и потраже чињенице, рекао је Ђурђев.

Он је навео податак да се све до последње деценије тврдило да је по уласку мађарске војске у Нови Сад из града протерано 15.000 Срба. У депоу Историјског архива, међутим, Ђурђев је пронашао мађарски документ у којем се каже да је протерано 20.000 Срба.

Нико се не бави изворима. Историографија се своди на преписивање преписаног, људи се не баве истраживањем него бројкама, као да играју лото и спортску прогнозу, уместо да уз помоћ извора покушају да реконструишу прошлост, нагласио је Ђурђев који са колегама из Архива настоји да публиковањем историјске грађе подстакне младе историчаре на озбиљан рад.

По мишљењу Золтана Тота из Музеја Холокауста у Будимпешти, постоји много облика дисторзије, од добронамерних до злонамерних. Он је као пример добронамерне дисторзије навео фокусирање на приче о спасавању, што је заиста племенито. Али, ако се говорећи о Холокаусту само то наглашава, онда се добије дисторзија целе те приче.

Александар Тасић, амбасадор, в.д. помоћник министра спољних послова Републике Србије и шеф делегације Србије у Међународној алијанси за сећање на Холокауст, поздравио је скуп, а затим нагласио да је Новосадска рација стравичан злочин који се никада не сме заборавити како се такве суровости никада не би поновиле.

Тасић је подсетио да се ове године обележава 75 година од како је Црвена армија ослободила концентрациони логор Аушвиц Биркенау у којем је страдало преко милион жртава различите националности, а највише Јевреја. Такође, навршава се и 75 година од ослобођења логора Јасеновац у којем је страдало на стотине хиљада жртава – Јевреја, Рома и других антифашиста, а највише Срба.

На крају дебате, која је протекла уз велико интересовање публике у којој су били и ђаци новосадских гимназија „Светозар Марковић“ и „Јован Јовановић Змај“, учесници су се сагласили да ова конференција представља почетак сарадње која ће бити остварена у наредном периоду са архивима и музејима из Новог Сада, Будимпеште, Братиславе и других градова, како би се дошло до што потпуније истине о Холокаусту. Први резултати те сарадње биће презентовани наредне године у сарадњи са Фондацијом „Нови Сад 2021“, када Нови Сад буде обележавао титулу Европске престонице културе.