Отпор академаца и политичке елите реформи образовања
БЕОГРАД: Образовање је од кључног значаја за земље као што је Србија, а доследна и озбиљна реформа образовног система није спроведена због отпора академске заједнице и недостатка политичке воље, оцењено је данас на дебати "Образовање као кључни људски ресурс будућности" која је окупила универзитетске професоре, академике и представнике невладиног сектора.
Председник Српске академије наука и уметности (САНУ) Владимир Костић оценио је да је глобализација нови изазов за универзитет и да нови концепт економије знања намеће да едукација буде усмерена ка стицању способности и вештине за глобално тржиште.
Како је рекао, у институционалном систему Србије високо образовање је маргинализовано, те подсетио да је САНУ два пута покретала питање оснивања министарства за науку и образовање, али да није добила одговор.
Костић је подсетио да Стратегија образовања Србије до 2020. предвиђа пораст високообразованих на 38,5 одсто, као и да годишње докторира око 1.500 студената, а да би се то постигло потребно је, каже, за почетак ускладити Закон о високом образовању и Закон о научно-истраживачком раду.
Указао је на проблем одласка најобразованијих из Србије наводећи да је од 1971. до 2010. удео најобразованијих у становништву које одлази у иностранство увећан за 11 пута.
Костић је поставио и питање квалитета образовања у Србији, али и питање квалитета наставника наводећи да на једног универзитетског професора долази 27 студената што је двоструко више него у ЕУ.
Напоменуо је да треба размишљати и о квалитету процеса наставе додајући да је 2001. године 1.147 студената имало просечну оцену већу од 8,5, док их је 2013. било скоро 14 пута више.
Професор на универзитету ЛСЕ Лондон Светозар Рајак рекао је да је образовање за сваку државу тема од изузетног значаја, а да је за малу земљу скромног економског потенцијала као што је Србија, од кардиналне важности.
Рајак је поставио питање броја универзитета у Србији уз оцену да постоји тренд свођења образовања на вокацијску едукацију и неку врсту ''занатског тренинга''.
''Вокацијско образовање је потребно, али треба наћи баланс између вокацијског образовања и најквалитенијег општег образовања и осмислити хуманистичко образовање у контексту глобализације'', рекао је Рајак.
Истакао је да методологија образовања има кључан утицај на општи ниво образовања становништва и способност да ствара научне искораке и осваја нове технологије.
''Правилан избор методологије чини да земље које полазе са нижег економског развоја могу да много брже достигну развијеније земље и ''прескоче векове'', рекао је Рајак и додао да Србији пример могу бити Јужна Кореја, Финска, Сингапур, Тајван...
Као један од изазова савремене едукације означио је ''онлајн образовање'' и утицај интернета на квалитет знања.
''Захваљујући интернету деца ће знати ко је освојио Оскара ове године, али ако их питате о почетку Другог светског рата, запањујући је број оних који то не знају'', казао је Рајак.
Директор истраживачког центра ''Петница'' Вигор Мајић нагласио је да је школа као формално образовање само део образовног процеса и да је њен удео врло мали.
''Наредних година и деценија видећемо колико ће други облици образовања преузети место школе, а у Србији ће завладати тренд, који већ постоји у другим земљама, да родитељи исписују децу из школа и сами организују образовање'', казао је Мајић.
Према његовој оцени, око 80 година врх државне администрације, односно власти, у Србији не види образовање као приоритет што се, каже, може уочити по начину избора кадрова, начину финансирања, па и спремности да се уђе у радикалну и озбиљну промену.
''Не могу да будем оптимиста, у последњих 50 година сви министри покушавали су да нешто ураде, али није се много одмакло јер постоји језгро отпора, пре свега, у академској заједници'', оценио је Мајић.
Професор Филозофског факултета Миодраг Зец казао је да највећу одговорност за стање у образовном систему сносе академска заједница и професори који, каже, нису спремни са изађу из ''еснафских ствари''.
Сматра и да реформа образовања не треба да се заснива на потражњи, односно захтевима пословне заједнице.
''Да је тај систем добар, онда би Михаило Пупин завршио као чобанин, јер је тада била тражња за чобанима, а не у Америци'', рекао је Зец.
Амбасадор Шведске у Србији Јан Лундин истакао је да та држава 20-ак подржава реформски процес у Србији и да годишње уложи око 14 милиона евра у спровођење реформи и нашој земљи, као и да ће наставити да то чини ''svе док Србија не уђе у ЕУ''.
Додао је да је амбасада Шведске данашњу дебату подржала у оквиру глобалног програма ''Иницијатива за демократију'' који је покренуло шведско министарство иностраних послова.
''Главна идеја да демократија није статичан концепт, већ да мора стално да се стално развија и негује, понекад и брани'', рекао је Лундин.
Дебата "Образовање као кључни људски ресурс будућности" организована је у оквиру друштвеног дијалога "Србија 2030 - који је наш пут?" који је покренула Група независних медија у Србији о темама које су стратешки важне за даљи правац развоја српског друштва.