Андреја Милутиновић: Знам све, и ко фолира и ко не фолира

Он је у разговору за сајт Фудбалског савеза Србије открио какви су му планови када су „орлови” у питању. Нова етапа у вашој заиста веома богатој каријери, можда и најизазовнија…

-Да, био сам члан младе репрезентације у једном периоду, онда ме пут водио кроз неке клубове у Европи и колико год да је то била моја жеља и жеља неког prеthodnog руководства да будем део Фудбалског савеза, мислим да ја нисам био раније дорастао оваквом систему. Сада са мојим годинама и поготово мојим искуством мислим да се све поклопило, тако да сам потпуно спреман да се психички посветим новом задатку, да то буде мој примаран посао. Ово је тренутак о коме сам ја и маштао и сањао, схватам га као круну своје каријере. Радио сам и у Интеру из Милана, имао потпуно исту функцију и задатак као сада у Савезу, али ако бих то сада упоређивао, ипак је ово за мене барем два степена више, јер радити у организацији као што је Фудбалски савез једне земље апсолутно је нешто што подразумева максимум мојих очекивања.

Разговарао је са људима који су запослени у Савезу и онима који су спољни сарадници Савеза, задужени за физичку припрему и рехабилитацију, генерално комплетан медицински сектор.

„У овом тренутку моја примарна жеља је да се у наредних два месеца посветим „А“ тиму како би остварили жељу свих нас и пласирали се на Европско првенство. Мало је времена за неке корените промене, али и довољно времена да се ствари поставе на место које би ја желео. Навешћу примере, увешћемо одмах неке прегледе, типа како нам играчи долазе следе контрола крви, урина…Неко од њих је играо у петак, суботу или недељу, тако да морамо имати комплетне анализе, имаћемо комплетне њихове податке са тренинга и утакмица из prеthodnih недеља и самим тим ћемо дочекати окупљање спремнији него што је то до сада било, у то сам потпуно сигуран. Гађањем директно у мету са одговором кроз анализу крви и урина имаћемо стање њиховог организма. Задатак је на мени да мало пробудим свест код наших људи и кроз научне, правилне параметре пренесемо информације до селектора, играча и будемо један медицински стаф који ће њима да буде од велике помоћи. То је што се тиче медицинског дела, а што се тиче физичке припреме о томе можемо много да причамо, јер постоје места која су потпуно неразвијена у том смислу у нашој земљи а Фудбалски савез као кровна организација мора тиме да се бави. Моја нека идеја и жеља, а уверен сам да ћу у томе успети, јесте да едукујемо све људе из разних делова Србије, како би на одговарајући начин развијали децу на правилан начин а не да нам се догађа да долазе играчи од 17 или 18 година и онда чујемо, није развио ово или оно зато што се негде тако радило…

Стекао је огромно искуство у индивидуалном раду са многим играчима, великим именима светског фудбала, има завидно искуство и у раду са клубовима, Интеру из Милана, Металисту из Харкова, али и руској и украјинској репрезентацији…Тренери и људи из фудбала, кажу да постоји огромна разлика у раду у клубу и репрезентацији?

„Јесте, али…Ја имам потпуно другачије размишљање. Рад у репрезентацији је другачији али је исто тако напоран као у клубу. Људи се заваравају када мисле да је репрезентација само окупљање које траје пет, шест пута годишње и то је крај. Имамо ситуацију да нико не познаје ниједног доктора, кондиционог тренера, физиотерапеута у клубовима у којима играју наши играчи. Да ли мислите да је то у данашњем времену нормално? Ја мислим да није. Људи који су запослени у савезу морају да имају тесну комуникацију са свим медицинским стафовима у клубовима у којима играју наши играчи. Прича, консултације, анализе, размена података од пре недељу, две, три…Све то захтева много времена и ако се будемо бавили послом на овај начин то је иста посвећеност као да сте у клубу. Говоримо, дакле, о 25, 26 играча које морамо да пратимо…а толико их има и један клуб. До сада се то није радило.

Пласман на Првенство Европе је приоритет, а када говоримо о предстојећим обавезама „А“ тима, све је забринула повреда Александра Митровића који је изнео много тога на своји плећима, био стрелац у Лиги нација, квалификацијама…Да ли ће бити спреман за Осло и дуел са Норвешком?

„Биће спреман. Прве прогнозе нису биле баш оптимистичне, нога отечена, било је страшно видети.У клубу су мало исхитрено доносили неке одлуке, говорили о дужини лечења, рехабилитацији…Исто вече сам се укључио у директну комуникацију са клубом и Александром. И брзо смо све то „поставили на ноге“, а ситуација је сада таква да се налази на неких пар дана од прикључувања у фул тренажни ритам. Он би требало у петак да се врати у Енглеску после терапија које је радио овде…Биће Александар супер.

Имали смо прилике да чујемо један интервју Душана Тадића у коме је говорио о вашим „чудотворним моћима“, а људи у Саутемптону су тада били изненађени како се био брзо опоравио од неке повреде. Питање гласи, у чему је тајна?

„Знате шта, ја превасходно верујем у науку и то је прва ствар. Друга…мислим да могу да кажем да много више радим, него неки други људи. Ствар је у посвећености. Ја не знам да ли сам у последњих 15 година отишао на одмор, а да поред себе нисам имао увек минимум три играча који су радили рехабилитацију. Неки свој систем рада сам направио познавајући биомеханичке основе тела, пратећи савремене технологије, верујући у нека методичка истраживања, верујући у функционалне тестове и разна тестирања…Неке платформе сам и ја сам направио. Знате нема ту неке превелике филозофије, ако је неко урадио рехабилитацију два предња укрштена лигамента, а ја 120…И ту је та разлика, што је њих 120 прошло кроз моје руке а код неког само двојица. Дакле, искуство и посвећеност.

Узајамно поверење је најважније, а радили сте са великим бројем играча, практично са свим нашим репрезентативцима…

„Да, помагао сам им директно или индиректно, мислим да сам са свима радио. Ја ћу мало да будем и мудар у овој ситуацији.Слушао сам их 15 година и знам све…И кад им шта смета, када најбоље тренирају, око интезитета тренинга, па исхрана…Знам све, и ко фолира и ко не фолира. И мислим да ћу то морати да искористим као своју предност у овом тренутку. Претпостављам да ће они ово видети, али они већ знају да то што знам које су им слабости, да ће све то бити предност свих нас заједно. Јер се неће позивати на те своје слабости када сам ја ту, знаће да ја знам…

Можемо и реч-две о феномену Александра Коларова, каријера без повреда а сада је у озбиљним фудбалским годинама…

-Једна реч – професионализам! Кроз играче и њихове каријере које сам пратио, до 30 године је борба, међутим сада играчи од 25 година потпуно су сазрели и схватају да морају да улажу у своје тело кроз исхрану, опоравак, додатни индивидуални рад…Александар Коларов и ја сарађијемо дуго година и његов однос према послу и раду је невероватан.

Радили сте са великим именима светског фудбала, листа је заиста дуга, ево сада сте рекли да сте били пре два дана у Италији због Дагласа Косте…Има ли нека анегдота или питање, ко је оставио најачи утисак…

-Знате, што су веће звезде, то су пријатнији људи. Прошле године сам радио са Луком Модрићем, Салахом, Буфоном…Играчи који су били на високој лествици у свету фудбала. Е сад…Можда бих издвојио Буфона. Био је код мене, а интересантан ми је био утисак који је оставио на наше играче…Легенда која броји 41 или 42 године а и даље је толико посвећен, загрижен. Сећам се дошао је Филип Костић и пита да ли може да се слика са њим, а опет и Филип је наша звезда, репрезентативац. Ту је био и Митровић, Љајић, дошао је и Коларов, касније Тадић…Радили смо са Буфоном нека тестирања, а сви наши играчи су са великим поштовањем гледали у Буфона, доживљавали га као истинску звезду. Показали су поштовање због његових година, али пре свега фантастичне каријере. И јесте Буфон је велика, велика звезда. Не верујем да сам субјективан. А Салах? И он и други велики играчи, врхунски професионалци.

Уговор са вама је потписан на четири године. Стално говоримо како је јако битан континуитет, јер говорили смо о Роми или Спартаку из Москве, клубовима који су због честих промена медицинских тимова, имали проблема са повредама великог броја играча. Четири године су довољан период да се успостави један систем…

-Сигурно….У фудбалу мора да се брзо мисли и брзо да се ради. Рекао сам да је мало времена до овог наредног окупљања репрезентације а опет довољно дуго да се виде неке конкретне ствари. Период од четири године је једна идеја и Савеза и моја да се направи један континуитет за све селекције. Нисам задужен само за „А“ репрезентацију, треба, дакле, све посложити, а ја сам убеђен и уверен да ми имамо стручњаке у медицини и за физичку припрему. Како ће неко доћи на неки ниво ако му ми не дамо шансу. А ја желим да научим људе да напредују кроз систем. Имам, дакле, спремну стратегију, са њом су упознати људи из Савеза, о свему смо могли да причамо, али стратегија је једна – рекао је на крају Андреја Милутиновић.