Прошле године настрадало 49 радника, највише у грађевини
БЕОГРАД: Услед тешких повреда на раду прошле године живот је изгубило 49 радника у Србији, мање него 2018. године, а посебно забрињава то што је порастао број настрадалих у грађевини, као и то што у великом броју има оних који су у годинама када се сматрају радно најспособнијим и најискуснијим, кажу у Инспекторату за рад.
Анализа тог инспектората показала је да су најчесцћи узроци повређивања небезбедан рад на висини и на непрописно монтираним скелама, некоришћење прописаних средстава и опреме за личну заштиту, рад у непрописно обезбеђеним ископима, одступање од прописаног процеса рада, непримењивање основних начела организације извођења радова...
Такође, разлог је, између осталог, и непотпуно спровођење мера безбедности и здравља на радном месту...
Директор Инспектората за рад Стеван Ђуровић каже за Танјуг да су се тешке повреде са смртним исходом прошле године највише дешавале у грађевини (39 одсто), индустрији (18 одсто) и пољопривреди (18 одсто).
У грађевинарству се прошле године догодило 19 повреда са смртним исходом, у индустрији девет, пољопривреди, рударству и шумарству такође девет, комуналној делатности и рециклажи настрадало је четворо радника, такође толико и у трговини на велико и мало.
Троје радника који су настрадали радило је у области саобраћаја и складиштења, а у финансијској делатности један радник.
Ђуровић подсећа да је у 2018. настрадало 53 радника, што је највише од 2004. године.
Он истиче да је прошле године повећан број инспекцијских надзора и да их је било 984.
Било је 819 тешких повреда на раду, 93 лакших, а догодиле су се 33 смртне повреде на раду, као и 16 тешких повреда на раду са смртним исходом на крају.
Инспектори су поднели 17 кривичних пријава и 44 захтева за покретање прекршајног поступка.
Анализа Инспектората показала је да су најугроженија занимања грађевински радници различитих профила - радници ниских квалификација, армирачи, тесари, зидари, електромонтери, бравари-заваривачи, аутомеханичари...
Инспектори су утврдили да је већина настрадалих радника имала уговор о раду на неодређено време.
Такође се испоставило да је већина њих настрадала почетком радне недеље-понедељком, али и крајем недеље, петком и суботом, и то најчешће у првој смени.
Међу настрадалим радницима највише их је било старости од 61 до 65 година, а расте и број оних који се сматрају радно најспособнијим и најискуснијим - старости од 41 до 55 година.
"Очекујем да нови закон о безбедности на раду да резултате, односно да ће новине у њему утицати на то да повреда, нарочито са смртним исходом, буде мање", истиче Ђуровић.
Ђуровић каже да од 2003. године до данас ниједан послодавац није одговарао затворском казном због тога што је на његовом градилишту или неком другом радном месту настрадао радник.
Закључује да би се однос оних који су за те пропусте најодговорнији сигурно променио кад би, бар у неком случају, била изречена затворска казна, која иначе може бити од две до 12 година.