СУБНОР Бечеја одржао комеморацију крај Зида смрти
БЕЧЕЈ: Мало је живих Бечејаца који памте крвави јануар 1942. године, али овдашњи СУБНОР и поштоваоци антифашистичке борбе редовним обележавањем трагичних догађаја из времена окупације, настоје да сачувају сећање на пострадале.
Минутом ћутања је крај спомен-обележја Зид смрти у центру града одата пошта стрељанима, по пресудама преког суда, у два наврата, 11. новембра 1941. и 20. јануара 1942. године.
У име организатора комеморације, Општинске организације СУБНОР у Бечеју, Јелена Чешљевић је надахнуто говорила о сваком од 11 стрељаних на Јовањдан пре 78 година, поткрепљујући излагање подацима из књиге Радивоја Раше Стакића „Бечеј у рату и револуцији 1941–1945. године“.
На Јовањдан 1942. у Бечеју су стрељани Марко Гарић, Милорад Живков Попов, Иштван Нађ, Михајло Остојић, Јанош Речо, Милорад Рус, Славко Симин, Север Стефановић, Јован Црвени, Светозар Чаленић и Милан Чиплић. Исту судбину доживело је 12 младих људи 11. новембра 1941. године у Првом стрељању, кад су страдали Борислав Влајков, Милан и Светотар Гаврић, Живко Гагић, Хове Готфрид, Стеван Којић, Исидор Могин, Лабуд Пејовић, Теодор Цвејанов, Иван Ћирић, Вујица Чиплић и Момчило Шарановић.
- Наша је обавеза да данашњим генерацијама говоримо о њиховој трагедији и да не дозволимо да буду заборављени. Њихова имена су доказ да је Бечеј одувек неговао заједништво, да никад није било битно како се ко зове или које је вере. Зато, Иштван, Марко, Јанош, Милорад и остали треба да буду узор и данас, да данашњим генерацијама буде јасно да само заједно можемо савладати све изазове и недаће – рекла је Јелена Чешљевић.
Венце на спомен-обележје су положиле делегације борачке организације, локалне самоуправе, синдиката, удружења пензионера, те политичких партија КПЈ, СНС и СПС.
За недељу дана, на Савиндан, локална самоуправа
организује комеморацију поводом тродневног погрома и страдања око 400 Срба, Јевреја и Рома, којим је окончана Велика рација у јужној Бачкој.
В. Јанков