Одржана Комеморација у част Васе Рутоњског
Свечана сала у Фудбалском центру “Вујадин Бошков” у Ветернику данас је била премала како би примила све поштоваоце лике и дела Васе Рутоњског, некадашњег играча Војводине, који је преминуо у 68. години.
Уз присуство чланова најуже породице, пријатеља и свих оних који су ценили његов лик и дело, на комеморативном скупу од Рутоњског опростили су се Васа Пушибрк, председник Удружења ветерана ФК Војводина и др Владимир Вишковић. Комеморацији је присуствовао и потпредседник клуба Љубомир Апро.
- Напустио нас је добар човек. Иза себе је оставио успешну каријеру, током које је био члан тима Војводине који је, 1977. године, освојио Средњеевропски куп, а две године пре тога био и вицешампион ондашње Југославије. Поникао је у редовима Славије, пуних 10 година носио је црвено-бели дрес, што није било лако, а после тога је играо мали фудбал и у Сан Хозеу (САД), заједно са Славком Личинаром и светски признатим и познатим Џорџом Бестом. Васиној породици изражавам најискреније саучешће – рекао је Пушибрк.
На скупу је приказан филм, у којем је сам Рутоњски евоцирао успомене на властиту каријеру, почетке у Славији и време проведено у Војводини.
- И по завршетку каријере активног играча, наш Рута редовно је пратио утакмице Војводине, као члан Секције ветерана, чији је један од оснивача био - рекао је др Вишковић у емотивном излагању. - Његовим одласком остала је празна и његова столица. Волео је шалу, био је весељак, али и неко ко је био спреман да обрише сузу у туђем оку. У звездама му је било записано да успе, а то је за руком полазило само оним људима који су имали шарм. Никада није стављао форму испред суштине и због тога су га људи прихватали и волели, а сада се придружио нашим незаборавним легендама. Туга свих нас немерљива је речима, већ празнином коју је за собом оставио. Захвални смо му за све радости које нам је пружао и својим одласком однео је и део светлости којом нас је обасипао. Његовом смрћу изгубили су Рутина породица, пријатељи и Војводина.
Васа Рутоњски сахрањен је на Новом гробљу у Новом Саду.
Текст и фото: А. Предојевић