Карловчани из Аустралије уплаћују за пакетиће деци из Народне кухиње

Захвалност што најмлађи корисници Народне кухиње добијају пакетиће припада пре свега карловачкој општини, која је и ове године изашла у сусрет Црвеном крсту и уплатом одређене суме омогућила куповину поклона. Дешава се да се локалној самоуправи, као главном дародавцу, прикључе појединци, организације, предузећа из Новог Сада и Карловаца, па поклони буду издашнији. Међутим, широј јавности мало је познато да на те малишане у време новогодишњих и божићних празника мисле и добри људи који су петнаестак хиљада километара удаљени од Карловаца.

Неколицина Карловчана који живе у Аустралији редовно годинама шаље извесну своту, како ко може, Црвеном крсту за ту намену. Међу њима је и Слађана Васић, која је, ако се изузме школовање у Карловачкој гимназији, свега пет година након тога живела у Карловцима. Трбухом за крухом са супругом Бориславом Васићем отишла је у Аустралију 1985, где јој живе и деца Весна и Владимир, а последњих близу десет година шаље новац да би малишани из најсиромашнијих карловачких породица осетили радост даривања и новогодишњу чаролију. 

Овог пута, стицајем околности, задесила се у Србији за празнике и новац који је наменила за новогодишње пакетиће, уплатила је на рачун Црвеног крста током боравка у домовини. Каже да се укључила у круг донатора на предлог Карловчанке Милене Мутић Јањић, која јој је кума и такође живи у Мелбурну где и она.

– Милена ме је питала да ли хоћу да донирам паре за дечје пакетиће и морам признати да сам без размишљања пристала – каже Слађана Васић. – Осим нас две, паре за пакетиће шаље и Карловчанка Драгица Мутић Швоб из Канбере. Иницијатива је Миленина и ми смо је радо прихватиле.

Слађана каже да даје колико кад може. Милена се постара да новац који сакупи од земљака стигне до Црвеног крста, који након доделе поклона деци, пошаље захвалницу и фотографије, тако да дародавци имају повратну информацију да су паре утрошене за оно чему су и намењене.

Наша саговорница и у Аустралији учествује у хуманитарним акцијама, које најчешће покреће у Цркви Светог Саве у Мелбурну. Каже да отприлике сваге друге године долази у домовину да обиђе родитеље који живе у Шиду, и да обавезно свраћа у Карловце.