Пребивалиште у Србији 2018. променило 120.000 људи
БЕОГРАД: Више од 100.000 људи сваке године промени место пребивалишта на територији Србије, из једног места у друго, из града у град, али сви путеви најчешће воде ка северу земље, тачније ка Београду, пише Блиц.
Према подацима Републичког завода за статистику, Београд увек има позитиван миграциони салдо - колико год људи да се исели, број становника је за око 7.000 људи увећан, што је тренд последњих неколико година.
По регионима, београдски и регион Војводине у последњој анализираној 2018. години имали су позитиван миграциони салдо.
Од укупно 25 области у Србији, како се наводи, највећи број миграторних кретања остварен је на територији београдске области и то 50.982 досељених и 44.004 оних који су се одселили.
Београдска, јужнобачка, севернобачка и нишавска област су оствариле позитиван миграциони салдо, док је у 21 области тај салдо негативан, наводи лист.
Према подацима РЗ ЗС, у 2108. години су 122.193 особе промениле пребивалиште, односно трајно се преселиле из једног у друго место на територији Србије.
Из региона Шумадије и западне Србије, од 2014. до 2018. миграциони салдо је негативан и просечно износи 4.000, а негативни су, просечно за око 3.000 људи, и региони јужне и источе Србије.
Градоначелник Београда Зоран Радојичић каже за Блиц да Београд даје шансу свима и наводи да је главни град годишње у просеку богатији за 7.000 људи.
"Свакако, то је у складу са глобалним трендовима који предвиђају да ће до краја наредне деценије три четвртине светског становништва живети у градовима. Предвиђа се да ће у наредних 15 година Београђана бити више за око 250.000", рекао је он.
Сви озбиљни градови, према његовим речима, у својим планирањима узимају у обзир ове податке како би се припремили и организовали.
Тако и ми, навео је градоначелник престонице, страташки планирамо развог Београда како би смо могли да одговоримо на изазове градова који расту - од сабраћајних гужви, комуналних проблема, до унапређења комуникације грађана са управом.