Кустурица: Живимо у блату друштва спектакла, не ми, цео свет
БЕОГРАД: Тринаести Међународни филмски и музички фестивал Кустендорф биће одржан од 13. јануара до 18. јануара 2020. године у Дрвенграду, на Мокрој Гори, а како је данас најављено на конференцији за медије у Министарству културе и информисања, млади филмски ствараоци и великани светског ауторског филма биће у фокусу и на овогодишњем издању.
У такмичарском програму наћи ће се 21 филм домаћих и иностраних аутора, а за фестивалске награде Златно, Сребрно и Бронзано јаје такмичиће се остварења младих режисера из Кине, Румуније, Белорусије, Мађарске, Бугарске, Украјине, Швајцарске, Србије, Израела, Шпаније, Пољске, Ирана, Хрватске и Француске.
Међународни жири чине Паоло Вирци, италијански редитељ, писац и продуцент, Тонино Бенаквиста, француски писац и сценариста и шаховски велемајстор Владислав Ткачијев.
Награду "Вилко Филач" за најбољу фотографију доделиће француски директор фотографије Мишел Аматје.
Оснивач Емир Кустурица казао је да је ове године на конкурс пристигло 722 филма, а изабрана су остварења која се издвајају по стилу, техничком умећу и аутентичном погледу на свет.
Такмичарски програм Кустендорфа чиниће седамнаест краткометражних и четири документарна филма.
Кустурица је истакао да ће овогодишњи фестивал бити у част редитеља који су у кризном периоду.
"Када сам био студент био сам у паничном страху да ли ће наш филмски језик моћи да опстане у време када су тада већ наговештавали његово истребнуће. Тада су правили телевизијске серије базиране на најјефтинијем, али најинтригантнији заплету и бојали смо се да ће победити они који свој редитељски израз не базирају на времену и простору", казао је редитељ.
Он је подсетио на време када један од највећих редитеља Акиро Куросава ишао толико далеко да је мерио дужину кадрова и правио резове по дужини откуцаја сопственог срца и крвним притиском.
"Правећи елипсу 30 година касније ми живимо у блату друштва спектакла, заражени Холивудом, не само на филму, не само ми, већ читав свет. У тој раскоши различитости ми још увек препознајемо да постоје редитељи који нажалост нису дуговечни, јер живе у околностима које су такве да сведоче нестанку аутора", сматра Кустурица.
Живећи у времену друштва спектакла, додаје, у коме је важан процес, а не оно како ми уистину живимо, у времену када капитализам доживљава свој врхунац, а "ми постајемо деца Холивуда."
"Ми смо на раскрсници где ће нажалост ишчезнути филм који смо волели. Све због прилагођавања услова тржишту редитељи губе своју функцију. Приметили сте да је све мање важно ко режира филм, да је најважније да се он деси и која звезда у њему игра. Имамо најпростије режиране филмове базиране на тим заплетима које смо ми деведесетих избегавали", каже редитељ.
Међутим, према његовом мишљењу, то не значи да не постоје добри аутори.
"Све је као и у политичком животу - важне теме су маргинализоване на најпростији начин. Сваким кликом ми продужавамо уже о које ће нас обесити или о које ћемо се обесити. Уметник у друштву више нема функцију коју је накад имао - ако се не укључи у партију", сматра Кустурица.
Зато се, како каже окрећу редитељима, те ће у оквиру програма "Савремене тенденције" бити приказан победник канског програма "Известан поглед", затим филм "Невидљиви живот", редитеља Карима Ајнуза као и добитник Златног медведа на филмском фестивалу у Берлину, филм "Синоними", редитеља Надава Лапида.
Кинески редитељ Ђао Јинан представиће филм "Језеро дивљих гусака", а филм "Живети, певати" представиће редитељ Џони Ма, док ће бити приказани и "Син" у режији Мехдија Барсаоуија као и "Умрећеш у двадесетој", Амжада Абу Алала.
Редитељи ових оставрења биће и гости фестивала и одржаће мајсторске радионице, а мајсторску радионицу одржаће и Паоло Вирци.
Овом италијанском редитељу биће посвећена и традиционална Ретроспектива великана као и прослављеном редитељу Пуриши Ђорђевићу кроз његове филмове "Сан", "Јутро", "Подне" и "Крос контри".
У оквиру прогама "Нови аутори" представиће се три нова филмска уметника, Милена Грујић из Србије са филмом "А.С.(25)", Мигел Анхел Моулет из Перуа са филмом "Сви смо ми морнари" као и Иван Марковић и Ву Линфенг са оствањеме "Од сутра почињем да" који је снимљен у копродукцији Србије, Кине и Немачке.
Фестивал Кустендорф у оквиру пратећег програма представиће публици филм редитељке Иване Младеновић "Ивана Грозна", а током трајања фестивала у Андрићграду биће приређена поставка с избором радова из Куће легата под називом "Модерна".
Кустурица је као госте најавио и италијанског редитеља Матеа Гаронеа и српског глумца Милоша Биковића.
Као и сваке године, након пројекција и радионица, биће приређени концерти музичких група који ће употпунити препознатљиви ноћни живот Кустендорфа.
Гости ће уживати у наступима руске поп-фолк-рок групе The Hatters, састава из Северне Македоније Џамбо Агушеви оркестар, затим француско/румунско/пољског састава Цлицк Хере као и два бенда из Србије, Дејан Петровић биг бенда и Лове Хунтерса.
Кустендорф се реализује у организацији продукцијске куће Раста интернешнел и под покровитељством Министарства културе и информисања, Мећавник града и ТНСО.
На данашњој конференицији министар Владан Вукосављевић истакао је да је Кустендорф један од најзначајнијих културних догађаја у Србији и шире јер у свом некомерцијалном стилу окупља младе људе који стичу нова знања и искуство.
"Мећавник је место окупљања највреднијих. Кустендорф представља снажан противтег веома моћној банализацији филмова", казао је минитар указујући на важност коју су радионица и концерт Емира Кустурица имали у оквиру Унесцо догађаја који је недавно одржан.
"Србија је делом и због тог наступа, који је изазвао огромну пажњу, поново изабрана да буде део Извршног одбора. Емир оставља креативни пламен својим активностима", казао је Вукосављевић.
Осврћући се на то да се Кустендорф одржава по 13. пут и да се тај број сматра баксузним, министар је приметио да Кустурица не мора да брине да ће завршити као Жак де Моле.
"Савремено псеудопапство банализације види Емира и Хандкеа као противнике, али они не морају да се брину. Они ће надживети лажне папе, не мислим на садашњег папу, већ на то псеудопапство, јер је то вечита борба духа и баналности, квалитета и неквалитета…", закључио је Вукосављевић.