Зрењанинци усвојили План заштите у случају земљотреса
ЗРЕЊАНИН: Земљотрес магнитуде 3.2 јединица Рихтерове скале, који је прошле недеље регистрован у региону Кикинде, а који се, према подацима Републичког сеизмолошког завода, осетио и у средњем Банату, десио се недуго након што је на седници Градског већа у Зрењанину усвојен План заштите и спасавања за територију града.
У том документу објављена је и евалуација потенцијалних опасности и ризика који су наведени у процени угрожености од елементарних непогода и других несрећа на територији Зрењанина.
Према тим резултатима, највећи ризик за становништво, критичну инфраструктуру, економију, екологију и друштвену стабилност представљају поплаве, земљотреси, екстремне временске појаве, као и пожари и експлозије.
Територија града Зрењанина, према карти сеизмичке регионализације Републике Србије, налази се у зони ризика од осам степени Меркалијеве скале. У случају појаве земљотреса са високим интезитетом првенствено би страдали објекти који нису грађени у складу са прописаним нормативима за изградњу објеката високоградње у сеизмичким подручјима седмог, осмог и деветог степена сеизмичности по Меркалијевој скали.
„Била би очекивана оштећења старијих објеката са потребним значајнијим средствима за опоравак и повратак функционалности, као и оштећења установа од јавног и друштвеног значаја. Закључено је да је ниво ризика од појаве земљотреса умерен, што значи да су ризици прихватљиви”, наводи се у Плану заштите и спасавање за територију града Зрењанина.
У документу се разматра и опасност од поплава које могу да задесе овај део Баната. На територији Зрењанина постоји могућност штетних последица од унутрашњих вода, које се најчешће јављају у пролећном и јесењем периоду, кад се реално очекују веће количине кишних падавина.
„Због дејства унутрашњих вода долази до плављења, и то када капацитети објеката за одводњавање, канала, црпних станица или устава нису довољни да у оптималном периоду прихвате и спроведу сувишне воде у реципијенте”, истиче се у документу.
Поплавама би највише били погођена градска насеља Зелено поље, Мужља и Берберско, као и села Ечка, Лукићево, Клек, Лазарево, Лукино Село, Бело Блато и Арадац. Закључено је да је ниво ризика од појаве поплава за највероватнији нежељени догађај умерен, а висок за нежељени догађај са најтежим могућим последицама.
На територији града Зрењанина је могућа и појава екстермних временских појава, као што су снежна мећава, наноси и поледица, које могу настати услед ниских температура и непрестаних снежних падавина. Од снежних наноса посебно би била угрожена села уз државне путеве, као што су Перлез, Чента, Орловат, Томашевац, Арадац, Клек, Лазарево и Банатски Деспотовац. Од снежних наноса и поледице угрожена би била села уз општинске путеве: Михајлово, Јанков Мост, Елемир, Тараш, Банатски Деспотовац, Ботош, Арадац и Лукићево.
У Плану заштите и спасавања наводи се и да на територији града постоји ризик од пожара и експлозија, као и пожара на отвореном услед паљења биљних остатака на пољопривредном земљишту. Додатни проблем представљају високе температуре, као и ветар, услед ког пожар може да се прошири.
Ж. Б.
