Технологија и иновације међу најважнијим приоритетима владе
БЕОГРАД: Технологија и иновација су један од највиших политичких прироритета владе, која чини велики напор да све што се односи на ту област хармонизује и учини истински продуктивним за Србију и њене грађане, изјавио је данас министар без портфеља задужен за иновације и технолошки развој Ненад Поповић.
Он је истакао да би већ наредне године требало да почне израда новог законског оквира за развој иновација, како би се та област уредила по моделу који данас имају иновациони лидери, попут Израела, Финске, Шведске, Швајцарске.
Ми у тој области морамо да будемо врло амбициозни и то и чинимо уз подршку свих министара, премијерке и председника Републике Србије, рекао је Поповић, обраћајући се на конференцији "Свет у 2020" у Скупштини Србије.
Истакао је да, поред друштвене димензије и са њом повезаним друштвеним изазовима, свет у којем живимо и своју технолошку димензију и да је зато немогуће говорити о будућности, а да се не говори о технологији и иновационим процесима који се у том домену одвијају.
Он је додао и да су развојни процеси у области дигитализације незаустављиви.
Навео је да данас роботи свих врста и најширег спектра примене, од индустрије до медицине, од пољопривреде до истраживања свемира, паметних градова или неуморног претраживања бескраја интернета, хуманоиди или апстрактне машине које постоје само у дигиталном свету, незадрживо продиру у наш живот и суштински га мењају.
Истиче да је на делу незадрживи тренд кибернетизације и да вештачка интелигенција бележи драматичан продор у све сфере друштва, укључујући и роботику, јер роботи будућности су паметне машине.
Блок чејн, дејта центри, клауд технологије, виртуелна и проширена реалност, и тако редом, све до 5Г технологија које отварају нови простор за радикалне иновације које ће унети драматичне промене у годинама које су пред нама, рекао је Поповић.
Насупрот чисто технолошкој димензији, Поповић каже да треба препознати и трендове који су везани за политичку димензију, а односе се на иновацију.
Истакао је да у наредној години Европа завршава свој актуелни циклус такозваног оквирног програма за науку Европе "Хоризон 2020" и да одмах улази у нови циклус Хоризон Европе, са рекордним фондом од 100 милијарди евра.
Министар је навео да је чаробна реч за будућност Европе - иновација и да је она синоним креативности и знања, односно кључна компонента концепта друштва базираног на знању који је Европа још пре двадесет година дефинисала као свој највиши политички приоритет.
Иновација постаје и кључна одредница економије и данас Европа, а и све водеће економије света, своју економију дефинишу као економију у којој је иновација кључни ресурсу, навео је Поповић.
Министар каже да Србија мора да буде део свих тих процеса који се дешавају у свету на пољу технологије и иновација.
Зато радимо на Стратегији за вештачку интелигенцију, ширимо наше активности у домену примене нуклеарних технологија у мирнодопске сврхе, јачамо националне потенцијале у области биотехнологија, спремамо се да отворимо национални центар за роботику у Новом Саду, развијамо регионалне стартап центре који су генератор економије вођене иновацијама на локалном нивоу..., истакао је Поповић.
Шеф Делегације ЕУ у Србији Сем Фабрици рекао је на конференцији да ЕУ ради на томе да Србија постане чланица ЕУ, односно да се уведе у породицу европских народа.
Истакао је да је остварен напредак на пољу реформи и многим областима у којима је Србија отворила поглавља.
Ипак, широко је поље преговора на путу ка чланству у ЕУ и ово није спринт већ, рекао бих маратон, истакао је Фабрици.
Он је навео да реформе које Србија спроводи дају значајне резултате и да је остварен раст, значајно смањена незапосленост, дефицит…
Истакао је да има поглавља у којима је напредак Србије спорији, и да би реформе у области владавине права морале бити брже, затим у области реформе правосуђа, борби против корупције, нормализација односа са Приштином..
Навео је и да 70 одсто свих инвестиција у Србији долази из ЕУ и додао да ЕУ 2020. годину посматра са отимизмом када су у питању сви важни процеси у интеграцијама.