Шарчевић: Ово није лов на вештице, већ сређивање факултета
БЕОГРАД: Затварање Европског универзитета због непоседовања акредитације и смена декана Академије уметности Алфа униветрзитета јер није испуњавао услове да буде на њеном челу, само су увод у мере које треба да уведу ред у високо образовање, каже министар просвете Младен Шарчевић.
Спорне акредитације нису највећи проблем, већ непостојње трајних банкарских гаранција за рад већине приватних високошколских установа у Србији, каже Шарчевић за "Политику".
Како наводи, до сада су приватни факултети углавном добијали привремене, полугодишње гаранције од банака.
"Ако имате високошколску приватну установу било ког ранга морате имати депоноване паре у вредности коју банка гарантује да би сутра, уколико вам се нешто деси, уколико се универзитет затвори, ваши студенти могли да пређу на друге факултет о вашем трошку. Колико имате студената, пута цена школарине, то је износ који ће убудуће морати да буде депонован у банци као гаранција рада сваке приватне вискошкоске установе", рекао је Шарчевих и додао да банкарска гаранција може бити и некретнина, а не само новац.
Према његовим речима, поменута банкарска гаранција је једна од најбитнијих ставки коју је требало да проверава инспекција, али да то није рађено.
Када је реч о студентима угашеног Европског универзитета, министар каже да су безбедни, јер је акредитација истекла Универзитету, а не појединачним факултетима.
"Они су поново поднели захтев и док не добију акредитацију требало би да приђу неком другом универзитету да би студенти могли да наставе студирање што пре", објаснио је Шарчевић.
Према његовим речима, академско образовање у државном сектору је најбоље, а највећи проблем представљају струковне студије у којима "пола кадра не ваља".
Најављује да планира замену тих професора младим људима који су тек докторирали.
Министар просвете је нагласио и да постоји потреба за уређењем свих нивоа школства, јер стање, како каже није сјајно ни у предшколском, основном и средњем образовању.
