У Палату правде уносе "лептире", „скакавцe”, боксере, палице... 

Два дана раније, обезбеђење суда одузело је нож скакавац од особе која се упутила на суђење јер је оптужена у једном предмету Вишег суда.

Пре две седмице једној жени је одузет боксер. Три до четири пута годишње затичу се прави пиштољи.

При уласку у новосадску Палату правде, у којој се радним данима, по компјутерској евиденцији, нађе од 3.000 до 5.000 људи, припадници Правосудне страже заплене највише ножева разних врста (каме, скакавце, бајонете, лептире...), боксере, али у последње време се прегледом посетилаца све чешће затичу и металне телескопске палице, које се на оштрији покрет руке извлаче на дужину бејзбол-палице.

Откривене особе махом изјављују да су та хладна оружја и опасна оруђа купили на новосадској Најлон пијаци, а ти предмети се обично уносе у јакнама, првенствено у њиховим унутрашњим yеpovima или их откривају закачене позади, испод каиша.

У сећању је случај, када је један човек сакрио мачету у панталоне и покушао да представи да чудно хода због тога што има укочену ногу у гипсу. Испоставило се да је имао намеру да се освети учеснику у поступку.

– Када много људи пролази кроз метал-детектор врата са скенером пртљага, код којих је увек неколико наших службеника, одређени звук јавља да се нешто интересантно дешава – објашњава за „Дневник” шеф обезбеђења Палате правде Слободан Кнежевић. – Наше особље стручно интервенише и кад се прегледом пронађе предмет недозвољен за уношење у зграду, пишемо потврду о одузимању предмета, а затим допис, на основу којег полиција подноси захтев за прекршајни поступак. Пиштоља и другог ватреног оружјанема често у запленама, али кад тако нешто затекнемо, одмах на лице места долази патрола и преузима случај и подноси кривичне пријаве. Недавно смо код једног лекара затекли ловачки нож, за који је казао да је заборавио да га одложи када се prеthodnog дана вратио из лова. Кад се оружје пријави на улазу, оно се врати власнику по изласку. Дешавају се, истина ретко, случајеви да људи који нису из криминогене средине из незнања приликом поступка оставине доносе оружје које је остало иза покојника у суд, уместо у полицијску управу, кад хоће да га предају.

Слободан Кнежевић указује на то да жене и малолетници све више праве проблеме.

– Деца и малолетници не могу у зграду без пратње одраслих, а дешава се да они инсистирају да уђу, уз неко објашњење, без одговарајућих претпоставки за то, уз то вређају и псују. У летњем периоду обавезно има свакодневних проблема и с неодговарајућим облачењем дама, које покушавају да уђу у папучама, мајицама на бретеле и сличној гарероби, а када им се објасни да не могу тако обучене да уђу у Суд, неретко следе увреде упућене припадницима Правосудне страже – наглашава Слободан Кнежевић.

По његовим речима, затекну се људи којима је у ташни или гардероби остао ножић након што су били по викендицама или у рибололову, али све се то евидентира и обавезан је разговор о процени случаја.

– Када неког ухватимо да у Суд уноси оружје и забрањено оруђе, иако су на улазу упадљиво постављена упозорења о томе да тако нешто није дозвољено, готово сви нам се правдају да то носе ради личне заштите – наводи Слободан Кнежевић. 

Он већ готово четири деценије руководи Судском стражом у новосадској Палати правде и уочава велику разлику у безбедносном стању пре и сада.

– Има случајева да странке на рочишту покушавају да се физички разрачунавају, па Судска стража мора да интервенише. Већ дуже, морамо чешће да интервенише код предмета око насиља у породици и имовинских деликата. Раније је таквих случајева било само у кривичним поступцима, а сада их има више у парницама, где се расправља о новчаним потраживањима и на „извршењима”. Морам напоменути да припаднике Правосудне страже не покушавају да ударе али, ипак, забележимо неке претње, и то се брзо процесуира – истиче Кнежевић.

У новосадску Палату правде највише људи слије се понедељком и средом, и то око девет сати. Правосудна стража је ангажована све време на свим спратовима, а неки окривљени се ради безбедности смештају у притворске јединице док нису на суђењу.        

М. Вујачић