СТРИП „СКАЛПИРАНИ“: Дуго путовање кроз кругове модерног пакла

Свеукупно је објављено 60 свезака (свака са око 24 странице), у издању америчке куће „Вертиго“, која је формално део „ДЦ“ гиганта познатог по супер-херојима на челу са Суперменом, Бетменом и Чудесном женом; но, „Вертиго“, у месечним свескама или књига,  првенствено објављује амбициозније и сериозније стрипове намењене одраслој и захтевнијој публици. Стога не чуди да су „Скалпирани“ одмах привукли велику пажњу читалаца и добили похвалне (али и негативне) критике стручњака. Агилни „Darkwood“ за овдашње стрипољубце објављује серијал у пет књига „де лукс издања“.

Сама поставка приче егзотична је и провокативна јер се дешавања одвијају у једном од индијанских резервата који номинално имају статус аутономних области (читај, гета или концентрационих логора) за јадне остатке староседелаца које су бели досељеници масакрирали (извршили геноцид) у име цивилизације (отимања природних богатстава и ресурса). Некадашњи господари прерија, шума и планина „хумано“ су сатерани у резервате где су принуђени да живе од државне милостиње; потомци поносних ловаца и ратника и данас живе на маргинима најбогатијег и најдемократскијег капиталистичког друштва, прехрањући се боновима за храну и ситним криминалом. Алкохолизам, наркоманија и проституција су редовне, свакодневне појаве формално сузбијане и контролисане од локалних полицајаца (такође Индијанаца) којима руководе корумпирани политичари-поглавице; свако од њих има своју рачуницу и амбиције да и даље зарађује на туђој грбачи, муци и незнању. Младе генерације покушавају да нешто промене (често и насилно) али употреба алкохола и дрога потапа их у безвољну, нему (угојену) масу којом владају silеyijе и њихови налогодавци. Резерват Оглала Сијукса под називом „Преријска ружа“, у јужној Дакоти, „где је велики народ Сијукса дошао да умре“ оличење је безмерне људске беде и зла. Бројни живописни стрип (анти)хероји нису ни потпуно добри ни потпуно лоши јер иза свакога стоји животна прича која га истовремено и оправда и оптужује.

Централни лик дешавања, Дешајел Зли Коњ, агресивни момак, запослен као потрчко-полицајац (али и тајни агент ФБИ-ја), син је бунтовне мајке Ђине. Дешајелов шеф је Црвена Врана, поглавица, бивши бунтовник а сада политичар и бизнисмен који дилује дрогу, немилосрдно уништава конкуренцију и отвара велики касино који ће, како он тврди, својом зарадом побољшати живот у резервату; његова ћерка Керол бесомучно мења љубавнике, Дизел је манијакални убица, ФБИ агент Ник опседнут је жељом за осветом дугом три деценије, Кечер окајава своје грехе у алкохолу и мистицизму, млади Дино само хоће да побегне у Калифорнију док Лоренс, у име младалачких идеала, доживотно лежи у затвору за убиства која није починио...

Други том серијала наставља да заплиће судбине (од убиства Ђине и доласка представника пословних партнера Црвене Вране који сеју ужас и смрт до страдања недужних сведока и љубавних сусрета који су грчевити покушаји да се осети нешто лепо и нормално).

„Скалпирани“ су изузетно сурова и насилна ноар крими прича. Њено ишчитавање могуће је на више нивоа - као грубе али класичне приче о полицајцу на тајном задатку у самом срцу криминала који губи свој идентитет или као слике гета огрезлог у насиље и пороке. Но, како низ догађаја одмиче знатижељни читалац је све сигурнији да пред собом има модерну верзију путовања кроз Пакао из кога повратка нема. У том Паклу боја коже (бела, црна, црвена или жута) није ни од каквог значаја за моралност и „исправно“ понашање - зли су зли без обзира на расу. Ипак, „индијанско питање“ је један од главних аргумената негативних критика серијала: сценарију је оштро замерано да подстиче политички некоректне предрасуде о „лошим Индијанцима“. Ово нападно „чистунство“, међутим, потпуно је неосновано. Више пажње заслужују примедбе да стрип понавља овештале крими шаблоне. „Скалпирани“ неспорно користе жанровску иконографију али то никако не раде рутински. Аронова приповедачко-сценаристичка вештина на завидном је нивоу.

Прљави графизам Р. М. Гере бриљантна је и органска визуелизација приче. Бравурозне кјароскуро слике Гера монтира у вратоломно брзе табле које остављају без даха. Густина детаља и бизарност ракурса не дозвољавају да се преко слика „олако“ пређе. Читава површина странице (без маргина) поприште је врхунског цртачког умећа. Слике урасле једна у другу граде монолитне целине густе атмосфере и ванредне ликовности. Гера је у „Скалпиранима“ на врхунцу свог импозантног и вишеструко доказаног ликовног умећа овог пута обогаћеног и сјајним, сугестивним колорисањем. Гостујући цртачи, Џон Пол Леон и Давиде Фурно, ма колико да су вешти једноставно нису дорасли Герином мајсторству.

Закључимо да су „Скалпирани“ изузетан стрип серијал робусне снаге и дубоке трагедије, у коме кипте „крв, зној и сузе“, и као такав не оставља читаоце равнодушнима нити дозвољава да буде брзо заборављен.

Илија Бакић