Откривени трагови млечних зуба са најстарије европске кашике

Ова изложба је представила нове резултате биоархеолошких истраживања које проводе истраживачи из Института „Биосенс“ у Новом Саду, ангажовани на пројекту Европског истраживачког савета BIRTH, у сарадњи са кустосима Градског музеја Сомбор и Музејске јединице Народне библиотеке „Бранко Радичевић” у Oyacima, као и истраживачима Лабораторије за биоархеологију Филозофског факултета у Београду.

Међу открићима анализа биоархеолошког материјала са неолитских налазишта Магарећи млин, Тополе - Бач и Доња Брањевина из фундуса музејских збирки у Сомбору и Oyacima су и нова сазнања о животу људи и животиња који су настањивали подручје Бачке током периода средњег и млађег каменог доба, као што је детектовање активне примене млечних производа још 5800 година пре нове ере и коришћење кашике направљене од кости на којој су откривени трагови млечних зуба, која датира 5650 година пре нове ере, што представља најстарије датирану кашику са европског тла, а нађена је на локалитету Доња Брањевина.

- Музејско наслеђе може да чучи непрепознато, након ископавања заврши у нашим депоима, али ако музеји имају активне кустосе расположене за међународну и сваки други облик сарадње, као што је то случај са вашим Музејем у Сомбору, то наслеђе излази из кутија депоа, одлази у најопремљеније светске лабораторије, где заправо долазимо до узбудљивих података о начину живота у праисторији - рекла је руководилац пројекта Софија Стефановић и истакла да су ова открића важна не само за Србију, већ и за територију читаве Европе.

Изложбу је званично отворила др Ивана Живаљевић, истраживач новосадског Института „Биосенс“која је нагласила потребу уске сарадње истраживача и самих музеолошких установа.

- Будући да се археолошки, у овом случају биоархеолошки материјал са археолошких налазишта често користи за научна истраживања и то најсавременијим методама, наши нови резултати бивају саопштени на међународним конференцијама, публиковани у научним часописима и на тај начин постају познати како домаћој, тако и међународној археолошкој заједници. Међутим, у том процесу се мало тога враћа музеју, поставке се не освежавају нашим новим сазнањима, а управо су музеји заслужни за та сазнања. Стога, ова изложба је замишљена као враћање науке у музеј, као интензивирање комуникације археолога који раде и стварају у истраживачкој и музејској делатности, без чије сарадње ова изложба не би ни била могућа - рекла је др Ивана Живаљевић.

М. Миљеновић

Пројекат „Споменичко наслеђе данас” ДВП Продукција реализује уз подршку Покрајинског секретаријата за културу, информисање и односе с верским заједницама...