На Сунчаној јесени живота изложбе, спортска надметања, дружење...
Манифестација „Сунчана јесен живота” се од 1978. године традиционално организује сваког октобра на иницијативу Црвеног крста Новог Сада. После неког времена главни покровитељ је постао Град Нови Сад, захваљујући којем се најстарији друже, такмиче, састају...
По речима директорке Геронтолошког центра „Нови Сад” Славице Шкрбић, ове године је програмима присуствовало око 4. 000 корисника, што је знатно већи број него prеthodnih година.
– Оно што је допринело да се више старих укључе у програме је чињеница да смо проширили капацитете у Прихватилишту за одрасла и старија лица и отворили два нова клуба – каже Славица Шкрбић. – Све активности и акције планиране у оквиру „Сунчане јесени живота” су успешно релизоване, што нам је веома драго.
Како је додала, програм је био шаролик, те су старије генерације могле уживати у изложбама ручних радова и уметничких слика, али и ићи у позориште и на дружења с малишанима у основне школе.
– Деца су такође долазила у домове и клубове да би унела ведрину и радост коју само она могу пробудити јер искрен дечји осмех старијим генерацијама даје на важности, поред њих се осећају срећније и задовољније – закључила је директорка. – Дружили смо се и с децом из Дечјег села у Сремској Каменици, заједно смо припремали традиционални бакин колач, а што је најбитније, наши корисници су одушевљени, утисци су позитивни, а то јесте превентивна улога у социјалној заштити.
По њеним речима, Нови Сад је једина локална самоуправа која у целости финансира манифестацију, а ове године године издвојено је 950.000 динара.
– Било је доста занимљивих спортско-рекреативних догађаја, попут веселих трка с јајима или „стрим” стаза с физиотерапеутима, и то су неке новине за ову годину – казала је помоћница директора Геронтолошког центра „Нови Сад” Исидора Петковић. – Смисао манифестације огледа се у развијању друштвених односа између корисника свих домова, клубова и Прихватилишта који раде у оквиру наше установе. На тај начин, кроз дружење и забаву се успорава патолошко старење.
Током посете Дому на Лиману, dеvеdеsеttrogodišnja Василија Чопик нам је открила какав је утисак на њу оставио месец октобар и које активности су, по њеном мишљењу, биле најинтересантније.
– Била сам позвана да присуствујем такмичењу у спорту, које је било организовано између три дома, и то у три дисциплине: пикадо, плочице и алке – рекла нам је бака Василија. – Посматрала сам њихова лица, колико за старије особе значи то дружење корисника из сва три дома и сам излазак из свакодневице, а ако освоје само један поен, додатни осмех оцртава се на лицу. Како нам је потребно само мало пажње и која лепа реч да будемо задовољни и срећни!
Како је рекла Василија Чопик, уживала је и у изложби ручних радова корисника, за њу је то био празник за очи, сав тај сјај и лепота. Певале су се лепе песме, које су у сали изазвале и покоју сузу – ипак су то биле песме из њиховог времена, оне које и данас изазивају јаке емоције. Прошла је „Сунчана јесен живота”, али је за собом оставила лепог трага и дивна пријатељства, која ће трајати.
Током месеца трајања „Сунчане јесени живота”, организоване су и разне спортске игре. У пикаду и бацању висећих кугли опробао се Предраг Нинковић, који каже да су такмичења била одржана у клубовима на Детелинари и у Футогу. Заједно с колегом Владаном Јанковићем, уживао је ван граница Дома на Лиману.
– Много значи имати такве активности, не само мени већ вероватно и осталим корисницима, а нама није битно такмичење, не идемо да победимо, већ да се добро забавимо и изађемо из неке свакодневице – рекао је Предраг Нинковић, док је његов пријатељ Владан Јанковић додао да је леп осећај када видите да се ипак неко брине и о старијима.
И. Бакмаз