Изложбом о моди МПУ прославио рођендан

Поставка изложбе представља избор од 81 модног предмета из XIX и с почетка XX века који се чувају у музејској Збирци текстила и костима, праћен репродукцијама грађанских портрета и документарне грађе из различитих јавних и приватних збирки.

Прелазак с феудалног на капиталистичко друштвено уређење у Србији, пратила је изградња нових културних модела с локалним специфичностима и усвајање културних модела грађанске Европе.

Мода добија важну улогу у визуелној репрезентацији и конструисању идентитета појединаца, припадника владарских породица и грађанске класе модерне Србије.

Развијајући се у оквиру културног плурализма XIX века, она прелази пут од османско-балканског културног модела на почетку века, до уласка у европски систем модерне моде у његовој другој половини.

Модне промене у овом периоду нису биле видљиве само у облицима одеће, већ и у начину њене производње и тржишног пласмана.

Носиоци процеса изградње модерне државе, припадници српске грађанске класе, успешно су прилагодили свој визуелни изглед европским узорима, док је модно тржиште својом богатом и разноврсном понудом одговарало њиховим захтевима.

Посебно место у грађанском одевању нашао је национални костим, конструисан од национализованих елемената, преузетих из "традиционалног" османско-балканског одевног асортимана. Материјал представљен на изложби Мода у модерној Србији сведочи о динамичним променама модног система и друштва у Србији XIX века.

Поставку изложбе Мода у модерној Србији дизајнирала је архитекта Александра Тосман, док су за конзервацију изложених предмета заслужни Атеље Араћне и конзерватори Музеја примењене уметности Милан Андрић и Марија Лабудовић Пантелић.

Драгиња Маскарели је, такође, аутор каталога изложбе, који је дизајнирао Душан Ткаченко.

Аутор фотографија у каталогу је Веселин Милуновић.

У оквиру прославе Дана Музеја примењене уметности, током свечаног отварања изложбе, презентоване су модне вињете креаторке Валентине Обрадовић.

Одећу и обућу из модне линије Лове by Валентина употпунили су вунени аксесоар Шаулина Александре Шауле, накит ЕЛМ Jewelry Весне Милошевић, фризуре Драгане Тривић и шминка Бранке Ђурашковић Јовановић.

Током изложбе, у Музеју примењене уметности, биће организован богат пратећи програм.

Сваке среде у 17.30  часова, у оквиру циклуса Предавања средом, стручњаци из земље и иностранства држаће предавања на различите теме везане за моду и одевање у XIX и почетком XX века, док ће сваког петка у 17.30 часова, у оквиру циклуса

Вођења петком, своје утиске о изложби са посетиоцима делити гости-водичи, јавне личности из света моде, новинарства, књижевности, позоришта...

Део пратећег програма изложбе је и виртуелна изложба Добрила Стојановић: четири деценије стручног и научног рада у области текстила и моде, чији је аутор виши библиотекар Андријана Ристић.

Изложба је постављена у Дигиталној библиотеци Музеја примењене уметности са идејом да омогући отворен приступ резултатима богате кустоске каријере Добриле Стојановић (1925-2018), првог кустоса музејске Збирке текстила и костима, који је поставио темеље музеализације моде у Србији.