ЕБРД предвиђа успоравање раста у региону

У најновијем, новембарском извештају под називом “Регионални економски изгледи у регионима ЕБРД” објављеном на веб сајту банке, процењује се да ће раст бруто домаћег производа (БДП) Србије ове године износити 3,2 одсто, а наредне 3,5 процената.

У prеthodnom извештају из маја ове године, ЕБРД је предвиђао да ће привредни раст Србије бити 3,5 процената ове и 3,8 одсто 2020. године.

Домаћа тражња би, према оцени ЕБРД-а, требало да остане главни покретач раста Србије, док ће допринос нето извоза расту вероватно и даље остати негативан.

Економско успоравање главног трговинског партнера Србије, Европске уније, и спор темпо реформи у земљи могли би краткорочно да коче раст и да га учине колебљивим, мишљења је ЕБРД.

У извештају се такође напомиње да је косовска влада увела стопроцентне таксе на српске производе, чији би негативан ефекат на извоз могао износити до 400 милиона евра годишње, али да поуздане процене тих ефекта још нису доступне.

У документу се наводи да је раст посустао у досадашњем току 2019., при чему се у првој половини године индустријска производња смањила за 2,0 одсто међугодишње услед пада у рударству и производном сектору, док су комунални сектор и пољопривреда стагнирали.

Као последица тога, укупна стопа раста БДП-а успорила је у првом полугодишту на 2,8 процената на годишњем нивоу са 4,4 процента 2018.

Додаје се да је за ову годину у буџету предвиђен мали дефицит од 0,5 одсто БДП-а, да је јавни дуг на крају јуна имао удео од 54 процента у бруто производу, као и да су инфлаторни притисци ниски, између осталог захваљујући јаком курсу динара.

Када је реч о целом Западном Балкану, ЕБРД прогнозира да ће регион у 2019. години остварити привредни раст од 3,2 одсто, а догодине 3,4 одсто. Ова пројекција је за текућу годину нижа за 0,2 одсто у односу на процену ЕБРД-а из маја, док је прогноза за 2020. годину побољшана у односу на мајску за 0,1 одсто.

У извештају се констатује да је прилив страних директних инвестиција (СДИ) у регион и даље јак, што се дугује повољном географском положају, квалификованој радној снази и нижим трошковимаа плата него у земљама централне Европе.

Када је реч о осталим економијама Западног Балкана, Босну и Херцеговину у овој и идућој години чека раст од по 3,0 одсто, Црну Гору раст од 2,8 одсто у 2019. години и од 2,6 одсто у 2020, Саверну Македонију раст од по 3,2 одсто у обе године, а Албанију раст од 2,8 одсто и 3,5 одсто респективно.