Уручење награде и изложба у Спомен-збирци Павла Бељанског
У Спомен-збирци Павла Бељанског сутра у 18 часова биће уручена награда за најбољи мастер рад из историје уметности и и отворена изложба Уметност Марка Челебоновића у четвртој деценији 20. века.
Ова поставка заснована је на награђеном мастер раду Софије Миленковић, прошлогодишње лауреаткиње Награде Спомен-збирке Павла Бељанског. Ауторка се фокусирала на време уско везано за уметников живот у Сен Тропеу, у коме настају карактеристична дела опуса четврте деценије уз нагласак на његову концептуалну уобличеност и структуралну сложеност. Поставку чине шест уља на платну из Спомен-збирке Павла Бељанског, као и одабрани радови из Галерије Матице српске и приватних збирки. Изложба траје до 26. јануара 2020. уз богат и разноврстан програм, у виду ауторских тумачења, предавања, пројекција, као и кретивних и радионица намењених деци са тумачем на знаковни језик.
Историчарки уметности Маријана Вашчић сутра ће бити уручена 52. Награда Спомен-збирке Павла Бељанског, за најбољи мастер рад на тему “Делатност групе Живот на уметничкој и политичкој сцени Краљевине Југославије тридесетих година 20. века“ одбрањен на Одељењу за историју уметности Филозофског факултета Универзитета у Београду „ код проф. др Лидије Мереник. У образложењу се наводи да у оквиру анализе делатности групе „Живот” у четвртој деценији 20. века, ауторка разматра нове тенденције у развоју националне уметности тридесетих година, бавећи се питањима усмереним ка проблематици политизације уметничког поља, као и социјалног положаја уметника. Истовремено, она истиче да се у то време на културној сцени Краљевине Југославије појављује наглашени критички исказ кроз идеју о спајању уметности и револуције, што је створило потребу за социјалним садржајима у уметности.
Награда по свом значају јединствена у земљи настала је захваљујући посебном Даровном уговору из 1965. када је Бељански установио ово признање поклонивши слику Влаха Буковца “Велика Иза” Спомен-збирци и тиме заокружио институционални рад свог Легата. Врхунски резултати добитника у области истраживања и њихово даље позиционирање у стручним круговима, доказали су оправданост признања које се додељује од 1968. Захваљујући пракси уведеној 2000. године, поједини награђени радови су реализовани у виду изложбе и пратећег каталога, као додатни допринос упознавања јавности са научно-истраживачким радом младих историчара уметности.
Н. Попов