Карловци подижу монументални споменик Арсенију III Чарнојевићу
Сремски Карловци одужиће се патријарху Арсенију III Чарнојевићу, вођи Велике сеобе Срба, захваљујући којој су очуване српска култура и црква.
Почетком 2020. године, тачно 330 година од почетка сеобе у Сремским Карловцима ће бити постављен монументални споменик Чарнојевићу.
- Карловци су након Сеобе постали прво духовно, а затим, наравно и политичко, па и културно средиште целокупног српског народа, јер се Србија у то време налази под Турцима. Наша дужност је да патријарху Чарнојевићу и свим учесницима Сеобе Срба одамо почаст и признање које заслужују због свог историјског подвига, покренутог 1690. године, који је изменио историју Србије и Балкана - каже Ненад Миленковић, преседник општине Сремски Карловци.
Како би дошла до уметнички, естетски, просторно и амбијентално најбољег решења општина ће расписати конкурс за израду споменика. У међувремену ће бити оформљен Одбор за подизање споменика у који ће бити укључене реномиране институције, еминентни уметници, архитекте, историчари и стручњаци за односе с јавношћу како би се одабрала најбоља локација за постављање споменика.
- Изузетно је важно да се одабере најадекватније уметничко решење и локација како би споменик на најбољи начин репрезентовао историјску величину Ареснија Чарнојевића и Велике сеобе Срба, и Сремске Карловце који своју историјску везу налазе у овом догађају – рекао је Ненад Миленковић, председник Општине Сремски Карловци.
О идеји за подизање споменика обавештени су сви надлежни државни органи од кабинета председника Србије, преко Владе и Скупштине Србије до Покрајинске владе и Града Новог Сада, који је Карловце уврстио у пројекат Европска престоница културе за 2021. годину.
Подизање споменика има вишедимензионални значај. И то не само за Сремске Карловце већ за целу Србију.
Поред подизања споменика у плану за 2020. годину је реализација више пројеката које се баве Сеобом Срба, преко мултифункционалних изложби, до предавања и трибина о догађајима и личностима које су изазвале еволуцију друштвених и историјских токова, и који су омогућили очување српске цркве и културе након продора Турака на Балкан после Боја на Косову.
Е. Д.