За 350.000 радника на минималцу коверта дебља око 3.000 динара

За тај износ ће бити дебље њихове месечне коверте, а у односу на сада важећи минималац онај који ће се исплаћивати од наредне године биће виши за око 11 одсто јер ће се обрачунавати минимална сатница од 172,54 динара, уместо 157,3 динара, колико сада износи. 

Ово повећање минималне зараде ниже је од онога што су захтевали синдикати, а за мрву више од процента на који су били спремни послодавци, а одлуку о повећању минималца за наредну годину донела је Влада Србије. Наиме, захтев синдиката био је да се минимална зарада повећа између 15 и 20 одсто, како би за наредне три године био достигнут износ минималне зараде који би могао да покрије трошкове минималне потрошачке корпе. Будући да тај захтев није прихваћен, трошкове минималне потрошачке корпе, за коју је, рецимо, у јулу било потребно готово 37.000 динара, неће бити  могуће покрити минималном зарадом која ће бити исплаћивана од наредне године. Уз претпоставку да се трошкови минималане потрошачке корпе следеће године неће увећати у односу на садашње, за покривање ове корпе онима који раде за минималац недостајаће око 7.000 динара, када се мери просечним минималацем, док ће у односу на најнижи минималац за покривање тих трошкова недостајати готово 10.000 динара.  

Дакле, уз повећање минималне зараде које ће уследити од наредне године коверте запослених који раде за минималац ће осам месеци бити изнад 30.000 динара, док ће четири пута током године бити исплаћен износ нижи од тог, а то је значајна промена у односу на садашњу минималну зараду. Наиме, овогодишњи минималац ниједном није прешао износ од 30.000 динара, односно ни једном минималац није пребацио износ од 29.000 динара. То је и разлог што се висина овогодишњег просечног минималца зауставила на 27.022 динара, док ће, у просеку, минимална зарада следеће године бити 30.022 динара.

За деценију минимална сатница 60 динара виша

Минимална зарада у Србији је за протеклих 10 година повећавана неколико пута, а садашња минимална сатница је у односу на ону од пре деценију виша за око 60 динара. Наиме, у првој половини 2010. године минималац се обрачунавао уз висину минималне сатнице од 95 динара, док је у другој половини године она била 102 динара, па је на крају те године највиши минималац био 18.768 динара, а најнижи 15.200 динара. Десет година касније коверта у које се спуштају највиши и најнижи минималац дебља је за око 10.000 динара.

Висина минималне зараде није иста сваког месеца јер зависи од броја радних сати. Најмање новца ће наредне године они који раде за минималац зарадити у фебруару у којем има 160 радних сати - 27.606 динара, а највише у месецима када се ради 184 сата - јануар, јули и децембар - 31.747 динара. У марту, априлу, јуну, септембру и октобру, у којима има 176 радних сати, минималац ће бити 30.367 динара, док ће минимална зарада у месецима у којим има 168 сати - мај, август и новембар износити 28.986 динара.

То значи да ће од наредне године висина минималне зараде у месецима у којима се ради 168 сати бити за неколико стотина динара виша од овогодшњег највишег минималца, док ће најнижи минимлац бити нешто виши од оног који је ове године исплаћиван у месецима у којима има 176 сати.  Наиме, ове године најнижи минималац износи 24.848 динара, а највиши је 28.575 динара, док је у месецима у којима има 176, односно 168 сати минималац 27.332 и 26.090 динара.

Д. Млађеновић