Ко је био Ал Багдади, убијени лидер Исламске државе?
ВАШИНГТОН: Након што је амерички председник Доналд Трамп потврдио да је лидер терористичке организације Исламска држава Абу Бакр ал Багдади
убијен рано јутрос на северозападу Сирије, агенција Асошијетед прес овим човеком, којег означава као једног од најокрутнијих и најефикаснијих џихадистичких лидера модерног времена.
Ал Багдади је, пише АП, командовао десетинама хиљада бораца из целог света, "исклесао" територијални калифат на Блиском Истоку и рафинирао ужасну идеологију која ће га надживети.
Ал Багдади је рођен 1971. године као Ибрахим Авад ел-Бадри ел-Самараи у околини Самаре на северу Ирака, у породици салафистичког клерика, дакле крајње конзервативне фундаменталистицке верзије сунитског ислама. Све до 2004. године, његов живот сводио се на сасвим неважну егзистенцију у Тобцију, сиромашној четврти Багдада, пишу Независне новине.
Наводно је у младости био врло повучен. У гимназији је један разред пао јер је био лош из енглеског језика, на матури није добио довољно бодова за упис на студије права на Багдадском универзитету, а како није могао у војску јер је био кратковид, уписао је исламску теологију.
Научио је Куран напамет, а имао је 28 година кад је докторирао 1999. године и данас се сматра да је конзервативну веру комбиновао с дубоким комплексима из младости, што је довело до радикалних назора, али и да му је тај докторат помогао да се пробије у врх фундаменталистицке сцене након напада САД на Ирак 2003. године.
Био је познат и као велики заљубљеник у фудбал и играо је за локалну екипу из џамије.
Салафистичким џихадистима се придружио 2003. године, након америчке инвазије на Ирак. Американци су га 2004. ухапсили и заробили у затвору Бука, где је убрзо постао врло популаран као проповедник и фудбалер који је лопту шутирао у затворском дворишту, преноси "Avaz.ba".
Тада је стекао надимак "Марадона", а Американци су га пустили на слободу након годину дана, оцењујуци да не представља војну претњу.
Пажњу света привукао је 4. јула 2014. године, када је са проповедаонице средњовековне џамије ал-Нури у Мосулу прогласио обнову калифата.
"Бог нам је наредио да се боримо против непријатеља", поручио је Багдади, а себе је представио као "калифа Ибрахима, заповедника правоверних".
Његовом позиву одазвале су се хиљаде добровољаца из целог света како би постали војници калифата и борили се против шиита, САД и његових западних савезника. На врхунцу моћи 2016. године, Исламска држава је владала милионима људи на подручју које се протезало од северне Сирије кроз градове и села уздуж речних долина Еуфрата и Тигра до предграда Багдада.
Исламска држава је преузела одговорност за нападе у десетинама градова, укључујући Париз, Ницу, Орландо, Манчестер, Лондон и Берлин, као и на градове у Турској, Ирану, Саудијској Арабији и Египту.
У новембру 2016. године, током сукоба ирачких снага и џихадиста у Мосулу своје борце и становништво целе покрајине Ниниве је позвао на борбу против "Божјих непријатеља" који су након две године успели да уђу у калифатску престоницу, а борцима самоубицама је поруцио да "ноћи неверника претворе у дане".
"Опустошите њихове земље и учините све да њихова крв тече у потоцима", поручио је тада Багдади својим борцима у снимљеној поруци.
Исламска држава је поражена, али експерти за безбедност сматрају да та група и даље представља претњу кроз своје тајне операције и изненадне, брзе нападе.
Та група је у различитим облицима преживела смрт неколико вођа и високих команданата. Још увек има моћне "испоставе" у другим земљама, а остаци изворне групе и даље врше спорадичне нападе и у Сирији и у Ираку, закључује АП.