ХЕРОЈ УЛИЦЕ: Наоружана осмехом и позитивном енергијом

Седамдесетогодишња Новосађанка Љубица Амиџић из Радничке улице је поносна мајка и бака, учитељица у пензији, уметница у души и председница Удружења сликара „Ликум”. Играла је фолклор, била извиђач. У оквиру Удружења организује бројне сликарске колоније и радионице за децу, али и сликарске садржаје, како за најмлађе Новосађане, тако и за најстарије. Љубица годинама мотивише љубитеље сликарске уметности, а привлачећи нове чланове, успела је да омасови ту невладину и непрофитну организацију, која тренутно броји и више од 70 сликара-аматера који се окупљају у просторијама месне заједнице „Гаврило Принцип” на Новом насељу.

Како нам је рекла, Удружење је прихватила као своју кућу и даје све од себе да његови чланови учествују у разним активостима које организују, али и да буду видљиви у граду и анимирају и друге да им се прикључе. Успела је да их мотивише да се у сликању не такмиче међусобно, већ сами са собом. У шали нам каже да они на својим састанцима не причају о болести и о кухињи, већ само о изложбама које припремају и техникама којима се кроз сликање служе.

– Имамо велик број признања, а на међународној манифестацији „Мир” смо до сада освојили три пехара у сликарској категорији и ја се увек борим да скупљамо слике, да их носимо и приказујемо у другим местима – прича Љубица Амиџић. – Имамо своје четири годишње изложбе, а две гостујуће у Зрењанину и Шапцу. Организујемо и колонију на Иришком венцу, што је битно јер смо активирали наше чланове који су добри у некој од сликарских техника, па нам они у оквиру колоније одрже радионце да сви стекнемо нека нова искуства. Радимо акварел, пастел, акрил, уље и комбиноване технике. Имамо и песнике, па смо у оквиру нашег удружења формирали и секцију песника.

Наша екипа и сама је имала прилику да се увери у то колико је Љубица пуна живота, енергије и позитивних мисли. Ове године је, осим 70. рођендана, прославила и 50 година матуре и 45 година брака са супругом Миодрагом. Љубица нам објашњава да је готово 20 година пензионерка, те да је, када је завршила свој радни век, помагала ћеркама око унучади, али да је, када су они одрасли, одлучила да се посвети љубави према сликарству, ткању, штрикању, шивењу и другим креатовностима, односно себи.  

– Пожелела сам да учиним нешто да се људи покрену, да осећају лепоту живота и успевам за сада, а цитираћу адвоката Филу, који је, када је отишао у пензију рекао: „Нећу да седим у чекаоници за смрт”, односно искористићу сваки тренутак да уживам и стигнем да правим и кифлице, да идем унуцима на концерте и спортске активности, да одемо на изложбу, да будем активна – каже наша саговорница. – Посебно ме радује што сам у овим мојим годинама успела да се описменим мало овом савременом технологијом. Била сам упорна и научила да пошаљем мејл, слику на „Фејсбуку” или неку информацију. То ми је наментула потреба у Удружењу.

Била је учитељица 33 године, а извела је осам генерација. Како каже, када види своје ученике после толико година и када осети њихово поштовање и љубав, зна да је на њих оставила добар траг и да је добро обавила свој посао. Док је радила у школи, водила их је на летовање, зимовање, организовала акције, прославе рођендана и шта год је могла. Похвалила нам се да је две године пред одлазак у пензију с десетком завршила Учитељски факултет. Иако јој је требало снаге, успела је да стекне звање професора разредне наставе и исупуни себи велику жељу. Данас јој је неиспуњена жеља да са супругом обиђе свет, а прве станице биће им Шпанија, Турска или Париз. Такође, кроз смех додаје да ће, док још може, отићи заједно с њим на рафтинг, а волела би и да посете сва позоришта у Војводини. Љубица Амиџић је херој своје породице, ђака које је одшколовала, удружења којим управља, али је и прави пример свима нама колико је важно да будемо активни, насмејани и кроз живот гурамо пуни воље и елана.

Конкурс „Херој улице”, који организују лист „Дневник”, „Новосадска телевизија” и „Колор прес група”, отворен је до 15. децембра. Сви суграђани који познају или у свом комшилуку имају некога ко нешто чини за срећу других, бави се нечим занимљивим, хуман је, брине о старијима или им помаже, збрињава и храни животиње, или некога кога деца много воле, могу их пријавити на имејл-адресу [email protected].

В. Бијелић