Превентивна акција „Циклонизације” против глодара
У Новом Саду и околини у току је јесењи круг велике систематске акције заштите здравља грађана од штетних глодара.
Акцију, која се изводи у пролеће и јесен, под слоганом „Комшилук без глодара – здрав комшилук”, у сарадњи с градском управом, спроводи новосадска „Циклонизација”. Како наводе из тог предузећа, екипе су свакодневно на терену, а колико ће акција трајати зависиће од временских услова.
– Јесењи круг смо започели пре недељу дана – наводи менаџер „Циклонизације” за односе с јавношћу Дарио Аћимовић. – Ове године почињемо од самог града, па се тако прво ради дератизација шахтова атмосферске и фекалне канализације. Пошто акцијом буду обухваћена сва потенцијална жаришта у самом граду, наше екипе ће кренути од села и приградских насеља на ободима градске територије на сремској и бачкој страни и потом ићи према градском језгру.
Као и prеthodnih сезона, превентивним третманима биће обухваћен град и сва приградска насеља и села. По програму, осим домаћинстава, третманима су обухваћени и канализационе мреже, али и подруми, тавани и друге заједничке просторије у новосадским зградама и све зелене јавне површине.
Иначе, систематска дератизација је за грађане бесплатна, потребно је само да омогуће обележеним стручним оперативцима да, у зависности од тренутне потребе, поставе препарат или да га преузму уз придржавање стручних упутстава.
– Грађани који нису код куће у време када оперативци обилазе њихов део града могу се накнадно обратити „Циклонизацији” на телефон 641-23-22 или е-маилом [email protected]. Да би Нови Сад задржао највећи могући степен заштите здравља грађана и њихове имовине, апелујемо на грађане да не лагерују препарат јер је заштита од глодара заједнички интерес, а њена успешност зависи од деловања на целој територији – каже Аћимовић.
Већ годинама „Циклонизација” током систематске акције у Новом Саду користи и електронске дератизационе станице. То је јединствен случај у Југоисточној Европи коришћења те савремене технологије у систему заштите здравља грађана од глодара.
– Електронске дератизационе станице постављају се на контролним локацијама. Повезане су на интегрисани географски информациони систем (ГИС) „Циклонизације”, детектују присуство глодара и у систем шаљу информацију о томе, те на тај начин омогућавају мониторинг у реалном времену – каже Аћимовић. – Редовно спровођење превентивне дератизације у великој мери смањује ризик од ширења заразних болести чији су вектори глодари, али и материјалну штету који глодари изазивају у домаћинствима, привреди и пољопривреди. Међу најпознатијим болестима чији су преносиоци глодари су беснило, трихинелоза, хеморагична грозница, бруцелоза, туберкулоза, свињска куга, салмонела, слинавка и шап.
По његовим речима, јесења дератизација је изузетно важна јер је то део године када се глодари повлаче с отвореног у стамбене објекте и складишта. Посебно је то важно у сеоским домаћинствима јер глодари прате храну, али ни град није поштеђен тих проблема.
Поред систематске дератизације, екипе „Циклонизације“ свакодневно излазе на терен по позивима грађана који имају проблем са бубама, мравима или глодарима. Аћимовић апелује на грађане да се „Циклонизацији“ обрате чим примете проблем, јер је свако жариште глодара и инсеката лакше и брже уконити у почетку, него када се стање запусти.
У случају правовремене реакције углавном је довољан један третман, а ако се проблем запусти, потребно је више узастопних третмана, објашњава Аћимовић.
Он подсећа да информациони систем „Циклонизације“, бележи све третмане и прати њихову успешност и да су грађани већ навикли да их две недеље после третмана позову оператери „Циклонизације“ да провере какво је тренутно стање и да ли третман треба поновити или је проблем решен.
Како наводе из “Циклонизације”, превенција у борби против глодара је и хигијена простора и чување хране у чврстим амбалажама, као и затварање пролаза, како би се физички спречио контакт глодара са храном. На нашим теренима доминантни глодари су сиви пацов и кућни миш.
С. С.