На сваки евро државних субвенција, шест се врати у буџет

Циљ анализе, која је обухватила 39 пројеката који су одобрени у 2016. и 2017. години, био је да се дође до података о томе какве ефекте имају подстицаји предузећима на буџет Србије и стандард грађана, каже за Танјуг државни секретар у Министарству привреде Драган Стевановић.



Укупна вредност ових пројеката износила је 130 милиона евра, а држава је кроз субвенције обезбедила 25 милиона евра.



"У петој години, у пуној упослености по реализацији пројекта, у буџет Србије ће се по основу пореза и доприноса слити око 760 милиона евра", каже Стевановић.



Међутим, додаје, никада се до краја не могу у потпуности проценити сви ефекти подстицаја.



То је зато, како објашњава, јер се отварањем радних места и новим зарадама стимулише и потрошња грађана, а велики део новца се кроз ПДВ и друге захвате државе враћа у буџет.



Када је реч о структури предузећа која највише добијају субвенције државе, од краја 2015. када су измењени закони у области подстицаја у улагањима, до сада је реализован 91 пројекат субвенционисања.



Од тог броја, највише подстицаја је отишло у сектор аутоиндустрије где је реализовано 28 пројеката, 14 је додељено предузећима у индустрији текстила, 10 у прехрамбеном сектору...



"Готово да нема области где инвеститори нису остварили право на подстицаје", истиче Стевановић.



Одбацује као нетачне податке који се честе наводе да је однос страних и домаћих инвестиција у Србији 90 према 10.



Подаци говоре, каже, да је тас на ваги подстицаја 70 према 30, у корист странаца.



Међутим, напомиње, "нико нема право да се љути" јер је држава, каже, законском регулативом изједначила могућност, права и обавезе и домаћих и страних инвеститора када је реч о конкурисању за подстицаје.



Држава нуди, каже, различите подстицаје инвеститорима, било да је реч о домаћим или страним компанијама.



На свакоме од њих је да одабере, додаје, да ли им је потребна новчана подршка, рефундирање одређених средстава, земљиште...



Нашим привредницима, каже, није увек лако да све захтеве које закон предвиђа испуне, као што је на пример, обезбеђивање банкарских гаранција.



"Можда смо зато у процентима у заостатку у односу на стране инвеститоре", али могућност да добију подстицаје имају сви домаћи привредници, поручио је Стевановић.



Чињеница је и да су странци који послују у Србији, додаје, предузећа регистрована у нашој земљи те је, уствари, реч о домаћим правним лицима.



Након година урушавања српске привреде, наводи Стевановић, од 2001. до 2012. године, није једноставно, каже, да се "преко ноћи" појаве домаћи инвеститори са снагом немачких или кинеских инвеститора...



Ово илуструје подацима да је вредност пројеката 28 српских инвеститора у протекле четири године, којима је држава дала подстицаје, износила око 100 милиона евра.



Тим новцем је отворено 2.508 радних места у Србији.



Вредност страних пројеката у том периоду је скоро 900 милиона евра, а држава им је, каже, дала око 220 милиона евра.



Тако је обезбеђено око 33.000 нових радних места, каже државни секретар.



Поред нових послова, додаје, странци доносе и нове технологије у нашу земљу.



Стевановић закључује да су мала и средња предузећа, у којима ради милион људи у Србији, добила могућност доласком страних компанија и да постану део међународног ланца добављача.