Турски ток неће много променити гасно тржиште Србије

''''Руски гас је ту, ''Гаспром'' сада има монопол, а тако ће бити и после изгарадње Турског тока. До сада је гас долазио преко Украјине, а убудуће ће другим путем’’, рекао је за Танјуг Копач који учествује на деветом Београдском безбедносном форуму (БСФ).



За Копача је проблематично што ''''Srbijagas'''', како каже, има монопол на енергетском тржишту и сматра да би Србија требало да дозволи такозвани ''''приступ трећој страни'''' на постојећем гасоводу на интерконекцији са Мађарском, односно у Хоргошу.



''''Srbijagas још увек има монопол, иако има заинтересованих који би преко те тачке увели гас у Србију и продавали га српским потрошачима'''', рекао је Копач који је говорио на панелу ‘’Климатска безбедност: адаптације, миграције и промене’’ у оквиру БСФ-а.



Додао је да коришћење гаса има позитивно дејство јер делимично надокнађује угаљ и изазива много мању емисију угљен-диоксида, али да на дужи рок ни гас као енергент нема будућност.



Говорећи о климатској безбедности, Копач истиче да климатске промене највише утичу на енергетску политику, пре свега, када је реч о резервама угља.



‘’Угаљ нема будућност у енергетској политици. Термоелектране ће још увек постојати, али неће бити нових’’, наводи Копач.



Указује да се изградња термоелектрана на угаљ не исплати јер је технологија за обновљиве изворе много јефтинија што, према његовим речима, Србију и друге земље Енергетске заједнице ставља пред посебан изазов.



''''Емисија угљен-диоксида се у Србији још увек не плаћа, док се у ЕУ наплаћује 27 евра по тони. Зато је велика разлика у цени електричне енергије у ЕУ у односу на Србију, у којој је струја још увек много јефтинија. Али, то ће потрајати још две-три године, реалност ће доћи пре или касније’’, наводи Копач.



Додаје да у региону има енергетских пројеката заснованих на обновљивим изворима енергије, као што су ветроелектране у Србији и Македонији и фотонапонске електране у Црној Гори и Македонији, али сматра да то није довољно да се надокнади енергија коју производе термоелектране на угаљ.



Струја ће, упозорава, дефинитивно поскупети, а многе земље остати без угља, због чега владе земаља у региону треба да много тога промене у енергетској политици.



Према његовим речима, Србија би требало да следи пример Северне Македоније, Албаније и Црбе Горе и да што пре уведе аукције за обновљиве изворе енергије које, каже, утичу на њихово појефтињење.



''''Поједине земље су то већ урадиле, не знам зашто не би могла и Србија у којој још увек постоји ''фид-ин'' тарифа, која је скупа'''', указује Копач.



Државама које имају термоелектране на угаљ саветује и да постепено уводе опорезивање емисије угљен-диоксида.



''''Ако би преко ноћи прешле на европски систем, све термоелектране би банкротирале за један дан. Зато се треба постепено приближивати стандардима ЕУ, а тај новац треба користити за тзв. ''праведну транзицију'', односно, за социјалне и програме преструктурирања привреде, као и за обновљиве изворе енергије и енергетску ефикасност'''', закључио је Копач.