Изложба "Нови сјај римских споменика" у организацији Народног музеја

Римски споменици изложени у лапидаријуму у Великом барутном магацину,у саставу сталне поставке Народног музеја у Београду, припадају Збирци античких и средњовековних епиграфских и анепиграфских споменика.



Овај редак и разноврстан фонд, најстарији и најбројнији ове врсте у Србији, прикупљан је од оснивања Музеја 1844. године.



Изложени саркофази, надгробни споменици, жртвеници, почасни споменик, база са списком ветерана, натписи са грађевина и елементи декоративне пластике, највећим делом су откривени у Београду.



Известан број потиче са локалитета на Космају, у Костолцу, Сремској Митровици, као и са других налазишта у Србији, док поједини потичу из Албаније.



Сви припадају хронолошком распону од И до ИВ века.



У Народном музеју у Београду су од седамдесетих година прошлог века извођени конзерваторско - рестаураторски радови на споменицима из овог фонда.



О значају тих процеса, који се одвијају углавном у конзерваторско-рестаураторским атељеима и лабораторијама Музеја, ретко се говори, а процеси за публику остају невидљиви.



Документарна изложба "Нови сјај римских споменика. Конзервација и рестаурација римских споменика из лапидаријума Народног музеја" у Београду приказује избор комплексних и захтевних конзерваторско-рестаураторских третмана, изведених од 2006. до 2008. и од 2011. године до данас, на надгробним споменицима и саркофазима изложеним у Великом барутном магацину.



Радовима је до почетка прошле деценије руководио Слободан Савић, конзерватор саветник.



Ауториове изложбе су Веселинка Нинковић, музејски саветник и кустос Збирке и конзерватори Мина Јовић и Марко Стаменковић,имали су за циљ да ширу јавност упознају с низом поступака и интервенција на музејским предметима из лапидаријума, који је био идеално место за рад са тешким и великим споменицима од камена, као што су саркофази.



Захваљујући вишегодишњим конзерваторско-рестаураторским радовима на каменим споменицима, од којих су поједини представљени на изложби, у могућности смо да музејски предмет сагледамо и публици прикажемо у његовој целовитој форми и пуном естетском изразу.