Декларација: Шта грађанима доноси "мали Шенген"

У декларацији, коју су након трилатералног састанка у Новом Саду потписали председник Србије Александар Вучић и премијери Албаније и Северне Македоније Еди Рама и Зоран Заев, наводи се да су потписници, свесни одговорности обликовања судбина својих земаља, посвећени јачању мира, једнакости, владавине права и просперитета за садашње и наредне генерације у југоисточној Европи.

Они позивају све лидере на Западном Балкану да се придруже њиховим напорима, препознајуцћи значај заједничке европске перспективе и посвећеност међусобној подршци, поштовању и помоћи на европском путу.

Као први корак, наводи се опредељење да се укину граничне контроле и друге препреке слободном кретању у региону, што је пре могуће и не касније од 2021. године.

Према подацима Светске банке, камиони троше скоро 26 милиона сати годишње на граничним прелазима на Западном Балкану, што показује да постоји простор за значајно побољшање тренутних приступа који чине да су економије спорије и скупље да би биле конкурентне на глобалном нивоу.

"Људи ће бити у могућности да путују сиром региона са важећом личном картом. Они би требало да буду у могућности да се запосле било где у региону, и обављају посао за који су квалификовани у било ком делу региона. Дипломе би требало да буду признате у целом региону", наводи се у декларацији.

Додаје се и да ће се интензивирати сарадња против прекограничног организованог криминала и да ће се залагати за помоћ једни другима у одговору на хитне случајеве, као што су елементарне непогоде.

У декларацији се изражава спремност да се учврсти регионална сарадња, како би регион повећао економски раст, смањио незапосленост, савладао илегалне миграције, борио против међународног организованог криминала и побољшао социјалну заштиту, али и повећао трговину, инвестиције и запосленост на простору западнобалканске шесторке.

Званичници су истакли посвећеност да се оствари Регионална економска зона западнобалканске шесторке, која је предвиђена вишегодишњим акционим планом, усвојеним на Самиту премијера Западног Балкана у Трсту у јулу 2017. године, као део Берлинског процеса.

Регионална економска зона требало би да буде заснована на пуној инклузивности и на принципима четири фундаменталне слободе у ЕУ: слободе кретања роба, услуга, људи и капитала, а ослањајући се на обавезе које су земље у региону већ преузеле, уључујући и обавезе у оквиру ЦЕФТА споразума, Светске трогивинске организације, као и МАП РЕА и друге.

Они су поздравили досадашњи напредак, заснован на четири стуба: трговини, инвестицијама, мобилности и дигиталној интеграцији.

Узимајући у обзир и споразуме о стабилизацији и придруживању Србије, Албаније и Северне Македоније са Европском унијом, као и обавезе које произилазе из европске стратегији о кредибилној перспективи проширења ЕУ на Западни Балкан из 2018. године, потписници наводе да имају намеру да продубе регионалну економску сарадњу на Западном Балкану.

У Декларацији се наводи да је још од Самита у Солуну, процес регионалне сарадње виђен као инструмент европског проширења Западног Блакана, док је Берлинским процесом и на Самиту у Трсту подигнут на виши ниво, увођењем конкретних мера у области инфраструктуре, трговине, инвестиција, мобилности и дигитализације.

Подсећа се да се пројекат изградње заједничког тржишта и интегрисаног региона такође помиње и у Стратегији о кредибилном проширењу ЕУ на Западни Балкан из фебруара 2018. године и да се сматра да су ти напори од суштинског значаја за стварање нових могућности за развој и јачање капацитета генерисања виших нивоа раста у региону.

Наводећи да је ЕУ кључни мотор трансформације читавог региона или барем од када је изнето обећање о проширењу и да је до чланства у ЕУ самом региону неопходно што хитније побољшање раста, у декларацији стоји да лидери Западног Балкана треба да се више суштински ангажују у ослобађање потенцијала развоја који је још увек неискоришћен на Балкану.

Неопходан је активнији и креативнији приступ протоку робе и капитала, кретању људи и прекограничној сарадњи, као и интеграцији услуга и рада.

"Лидери региона морају да преузму одговорност да креирају будућност региона и покрену политике које имају за циљ да осигурају слободно кретање људи и капитала. То је кључно, не само када је реч о бољој интеграцији региона, већ и када је реч о подстреку свеукупног развоја широм Западног Балкана, у целини", наводи се у Декларацији.

Додаје се да се процес европских интеграција преплиће са процесом регионалне сарадње јер сви из западнобалканске шесторке стреме чланству у ЕУ.

Међутим, без обзира на то, структурни јаз између ЕУ и Западног Балкана остаје суштински.

БДП по тржишним ценама је у 28 чланица ЕУ 100 пута већи него у западнобалканској шесторци, где је 2018. износио укупно 108 милијарди евра, док је просечна стопа незапослености у ЕУ за исту годину била скоро три пута нижа него у западнобалканској шесторци.

"То показује да се западнобалкански лидери суочавају са хитном потребом да се ухвате у коштац са том структурном неравнотежом, што веома лако може да постане препрека за приступање ЕУ на дуже стазе", наводи се у Декларацији, у којој се истиче и да нерешена питања у оквиру западнобалканске шесторке коче економски развој и снижавају квалитет живота њених грађана.

У документу пише и да је процес регионалне сарадње показао конкретне користи за грађане Западног Балкана.

Од 2010. западнобалканске економије богатије су за више од 600.000 радних места, а 500.000 високообразованих је почело да ради, што је допринело јачим извозним перформансама и бољој конкурентности, као и присуству на бројним међународним тржиштима.

Наводи се да ће процес регионалне сарадње, како је предвиђено оквирима Вишегодишњег акционог плана за регионалну економску зону, додатно ојачати те позитивне трендове.

У декларацији се наводи и да западнобалкански лидери морају да поступају у складу са новим политичким и економским амбијентом у региону, те да велика већина грађана западног Балкана верује да регионална сарадња може позитивно да допринесе њиховим економијама.

"Лидери у свету бизниса изражавају забринутост због бирократских препрека које ометају ширење на регионалним тржиштима. Потребно је јаче политичко опредељење како би се створили одговарајући услови за виши и одрживији ниво економског раста", наводе они.

Потпуни и слободни проток робе, услуга, капитала и радника широм целог региона је најбољи начин за мали регион да генерише раст у економији која се све више мења и глобализује.

Овај подухват ће повезати готово 20 милиона људи и ујединити тржиште унапређујући животни стандард широм региона, обезбеђујући прилике за грађане и припремајући читав регион за будуће чланство у ЕУ, наводи се у декларацији.

"Овај пројекат црпи инспирацију из постојећих и успешних модела отворених региона као што су Бенелукс и Нордијски регион. Крајњи циљ овог подухвата је да примени неке од тих најбољих пракси које ће коначно срушити царинске баријере на нашим границама и омогућити слободно кретање људи, робе и услуга на Балкану", наводи се у документу.

Ово је смела иницијатива и ми ћемо наставити да радимо на томе да постигнемо практичне резултате и солидарност од којих ће сви наши грађани имати користи.