Минималац и даље вија минималну потрошачку корпу

Готово по правилу, на тај дан синдикати подсећају на то колико је радник далеко од достојанственог рада, па самим тим и од достојанственог живота, указујући на раскорак између потреба и онога што свет рада има.

Српски синдикати су се прошлог месеца залагали за то да минимална цена рада у наредној години буде барем толика да задовољи минималну потрошачку корпу, да би радник могао задовољити не достојанствен живот већ минималан. Подсећали су на то да је још прошле године у Социјално-економском савету Србије између представника радника, Владе и послодаваца договорено да се од 1. јануара 2021. године минимална плата изједначи с минималном потрошачком корпом, што значи да већ наредне мора бити значајније повећана да би се приближила циљу.

Но, разлика између минималне потрошачке корпе и минималца и даље остаје. Тренутно је минимална цена рада 27.280, а вредност минималне потрошачке корпе је 37.253 динара. Наредне године минимална цена рада биће 30.022 динара, односно 11,1 одсто виша него овогодишња, али ће и даље бити неколико хиљада динара мања од минималне потрошачке корпе.

Достојанствен рад и даље не може покрити трошкове живота, нити задовољити егзистенцијалне и социјалне потребе њега и његове породице уколико му газда исплаћује минималац. Неће то моћи ни наредне године. Минимална потрошачка корпа је показатељ колико је новаца потребно да се дословно преживи месец дана, односно за најмању количину калорија коју је потребно унети да би се функционисало по стандардима Светске здравствене организације.

При том, просечна цена потрошаке корпе у Србији однедавно се, уместо за четворочлану породицу, рачуна за трочлану. Ако се – а подаци се праве на основу Анкете о потрошњи домаћинства коју РЗС ради квартално – у  просечној потрошачкој корпи налази око 25 килограма белог хлеба и 1,6 килограм осталих врста, 16,5 литара млека, 6,5 литара јогурта, 63 јајета, килограм рибе, 700 грама јунећег меса, четири килограма свињског и исто толико пилећег, пола килограма сланине, 300 грама свињског врата, килограм чајне кобасице, пола килограма лимуна, 1,3 килограм naranyi и толико банана, седам литара „кока-коле” и „пепсија” и упола мање природног воћног сока, онда је јасно да се све то у минималној потрошачкој корпи налази у упола мањим количинама.

Синдикати – а не споре то ни њихови лидери – у садашњим радним условима тешко могу бити јаки и изборити се за достојанствен рад од којег се достојанствено живи. Тим пре што велики део радника ради на одређено време, у приватним фирмама у којима синдикално организовање није дозвољено, или ради на црно па самим тим и не учествује у синдикалом животу нити има прилике да добије било какву социјалну заштиту. Незванични синдикални подаци говоре да тренутно у Србији око 300.000 запослених прима минималац, док званичних података нема.

По оцени председника Савеза самосталних синдиката Војводине Горана Милића, неће бити достојанственог рада док запослени стрепе за своја радна места и зарађену зараду, док су изложени сталном стресу и не могу да од онога што поштено зараде задовоље егзистенцијалне потребе своје породице. Потрошачка корпа која постоји у Србији, приметио је Милић, с елементима који је чине, сама по себи је све осим достојанственог живота јер тешко је раднику објаснити шта му је „довољно” овог или оног месеца и да тиме треба да буде задовољан.

– Дође се до апсурда да човек који ради с таквим минимумом који му је неко одредио, а у којем, рецимо, нема одеће и обуће, треба да преживи месец дана и да исто толико ради само за њу. О намештају да се и не прича, иако је он нормалан за човека који живи у 21. веку и који има савремене потребе за модерним, новим, лепим – оценио је Милић.

Љ. Малешевић