Изложба о краљу Александру: Борац за права балканских народа

У наредне две недеље посетиоци изложбе моћи ће да сазнају нешто више о дипломатским активностима краља Александра, његовим путовањима по Европи, успостављању дипломатских односа са Турском и посети Истанбулу где му је домаћин био Кемал Ататурк, али и шта је о њему говорио српски научник Никола Тесла.

Његов унук, Александар Карађорђевић, рекао је на отварању изложбе да је његов деда био велики визионар и владар, који је своју личност и свој живот уградио у темеље своје државе и на добробит свог народа.

"Иако је упамћен као велики ратник и војсковођа, његова животна мисија је била обезбеђивање трајног мира, стабилност и просперитет, како за житеље Краљевине Југославије, тако и за целу Европу и свет. Ка остварењу тог циља усмерио је своје интензивне дипломатске активности", навео је Карађорђевић.

Каже да су краља Александра звали и "Ујединитељ", јер је, истиче, радио на стварању нових и јачању постојећих веза међу народима, залагао се за права балканских народа, желео да их види независне од било ког спољног утицаја да сами одлучују о својој судбини.

"Пао је као прва жртва нацизма и фашизма, а пала је и брана која је чувала Европу и свет од ове немани", рекао је Карађорђевић.

Поручио је да изложба открива много тога о животу његовог деде, што је до сада било мало познато широј јавности.

Један од аутора изложбе Андрија Шошић каже да је изложба организована поводом 85 година од смрти краља Александра Карађорђевића, а да назив изложбе "Дипломатија Ујединитеља" заправо прати његове посете највишим званичницима Европе.

"Овде су приказане фотографије његове посете Истанбулу и сусрет са турским председником Кемалом Ататурком, а о томе се ових дана доста прича, јер је краљ Александар један од првих који је успоставио пријатељски однос са Турском из чега је касније настао и чувени Балкански пакт, што је било неуобичајено и за то време, а и данас", указао је Шошић.

На фотографијама су престављена државна путовања краља Александра у Румунију, Француску, Турску, Бугарску и широм Европе, а изложба приказује и слике посете Београду и краљу Александру јапанског принца Такаматсу, брата цара Хирохита 1931. године.

Осим фотографија, додаје Шошић, посетиоци ће моћи да виде и маршалску палицу коју је краљ Александар добио од румунског краља, као и његове наочаре које је носио за живота, али и шта су о њему писали америчка књижевница и новинарка Хелен Келер и српски научник Никола Тесла.

У телеграму саучешћа поводом смрти краља Алекасандра Тесла је написао:

"Александар ће дуго живети у сећању свог народа као херојска фигура импозантне величине, попут Вашингтона и Линколна Југославије - као Вашингтон способан и неустрашив генерал који је ослободио земљу од угњетавања, а као Линколн мудар вођа и патриота који је завршио у мучеништву".

Краљ Александар Први Карађорђевић био је регент престолонаследник Краљевине Србије, затим Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, да би од 1929. године постао краљ Југославије.

У Првом балканском рату 1912. године, престолонаследник Александар је као заповедник предводио војску Прве армије у биткама на Куманову и Битољу, да би 1913. у Другом балканском рату био на челу војске на Брегалници.

Војску је предводио и у Првом светском рату у биткама на Церу и Колубари 1914, као и завршне операције пробоја Солунског фронта у јесен 1918.

Сматра се ујединитељем, јер је ујединио три народа - Србе, Хрвате и Словенце, 1. децембра 1918. године.

Убијен је 9. октобра 1934. у атентату у Марсељу.