Премијера представе „Смедерево 1941” у петак у СНП-у

На идејуда се на тај начин обележи овај догађај је дошао директор Драме СНП-а Милован Филиповић, а текст је написала и представу режирала Ана Ђорђевић.

- Подела је настала пре идеје и текста. С ким, па тек онда шта - открила је интересантан детаљ на јучерашњој конференцији за медије Ана Ђорђевић. - Тема је толико важна и потресна да узима целог човека, а пошто нисмо ишли ковенционалним путем, све је било изузетно лако, чак и када је било тешко. Пишем за сцену, не да будем читана.

Како је дошло до екплозије, по неким подацима, после Хирошиме и Нагасакија, најразорније ратне експлозије у историји? Да ли заташкавана или људи ни данас нису информисани о њој? Која је улога фашизма, не само у епохи, него у људској природи? Питања су којима се бавила Ана Ђорђевић, да би текст и представа били нешто између трилера, доку-драме и потпуне фикције.

Први избор Ане Ђорђевић били су глумци Вукашин Ранђеловић и Аљоша Ђидић, а симболично, и остатак поделе је припао најмлађој генерацији глумаца. У смедеревској трагедији, управо су и настрадали млађи и глумци средњих година.

Глумица Гордана Ђурђевић Димић изразила је огромно задовољство што учествује у промоцији својих младих колега, назвавши их бескрајно талентованима. И за Ану Ђорђевић је имала само речи хвале, задовољна што је сарађивала са уметницом високих естетских критеријума, идеалних за позориште, у каквом има осећај да није радила још од студентских дана.

- Ово је нешто што се стварно чека и 15 година - алудирала је глумица Тања Пјевац на свој први професионални сусрет са Аном Ђорђевић и важност теме којом су се бавили. Аљоша Ђидић, још увек студент глуме, описао је мотив нацизма као велику лупу која у први план ставља проблем осећаја супериорности који доноси много зла. За глумицу Алису Лацко текст Ане Ђорђевић је веома важан и богат, интиман, а рад на њему осетилаје као филозофски, битан за “копање по себи” и промену.

О својим импресијама о представи “Смедерево 1941.” говорили су и остали глумци у подели: Милан Ковачевић, Јована Мишковић, Тијана Марковић, Вукашин Ранђеловић, Марко Савковић.

Сценографи су били Жељко Пишкорић, Младен Стојановић и Маја Вујовић, костимографкиња Марина Сремац, композитор Драшко Аџић. На сценском говору је радио Дејан Средојевић, а на покрету Душан Вукашиновић.

И. Бурић