Уз нову опрему, у КЦВ-у лапароскопски ваде материцу
Нови лапароскопски стуб који је недавно добила Клиника за гинекологију и акушерство Клиничког центра Војводине већ је увелико у функцији и на њему се раде и веома захтевне операције.
Нова опрема се користи свакодневно, а ове недеље урађена је и једна тотална лапароскопска хистеректомија, односно лапароскопско вађење материце, интервенција која није рађена неколико година. Управник Клинике доцент др Ђорђе Илић каже за “Дневник” да се новим лапароскопским стубом подиже ниво ендоскопске хирургије.
- Лапароскопским стубом омогућава се боља здравствена заштита за жене које се подвргавају гинеколошким операцијама, а савремена гинеколошка пракса покушава да већину обољења третира ендоскопском, уместо класичном хирургијом, због бројних предности, међу којима су бржи опоравак, мање трауме, као и прецизнији хируршки рад под увећањем - казао је др Илић.
Ендоскопске процедуре подразумевају да се хируршки инструменти и камера уводе кроз природне отворе или мале убодне ране на трбуху, дакле нема великог, класичног реза, а смањује се траума и убрзава опоравак. У Клиници се деценијама користе ендоскопске процедуре, пре свега хистероскопија и лапароскопија. Највише ових интервенција ради се у области репродуктивне медицине, проблема са стерилитетом, као и третмана бројних бенигних стања у гинекологији као што су полипи, миоми, ендометриоза, ванматерична трудноћа, цисте јајника, обољења јајовода.
- Новим стубом, који представља највиши стандард хируршке и ендоскопске опреме, створени су услови за даљу едукацију кадра, који се примарно бави општом гинеколошком хирургијом, процедурама оперативног вађења материце, као и најкомплексинијим и најтежим гинеколошким операцијама из области гинеколошке онкологије. До сада се већина тих процедура радила класичном, отвореном хирургиом, док се у будућности очекује да се овај тренд преокрене, јер нови стуб отвара простор за овладавањем овим процедурама - истакао је др Илић.
Према његовим речима, у склопу стуба је трочипна камера, која даје врхунску резолуцију слике, а и лакше се приступа местима где раније није могла да се добија квалитетна слика, што отвара могућност за више нивое лапароскопије. Због свих карактеристика ове опреме, могу да се изводе сложеније и компликованије операције. У оквиру лапароксопских операција које се раде у Бетанији, половину чине хистероскопије, које су краће интервенције и неке трају око 15 минута.
- Осим што имамо бољу слику, операције изведене на овај начин дају мање могућности компликација, бржи је опоравак, а чак и после лапароскопског вађења материце, пацијенткиње у року од два дана иду кући - наводи др Илић.
- Око 85 одсто свих гинеколошких операција може да се ради лапароскопски, а остало су такозване отворене операције, са класичним резом - каж др Илић и додаје како лапароскопске операције могу да трају од 15 минута, па и до неколико сати.
Клиника има два стара лапароскопска стуба, који немају могућности ове нове опреме. Од тих старих стубова, један задовољава и може да се ради на њему, а други ће бити резерва. Нова добијена опрема је најсавременија и са њом практично могу све операције да раде лапароскопски.
- Због ендоскопских операција у Клинику долазе пацијенткиње из целе Војводине, јер се мало таквих интервенција ради у општим болницама. Годишње урадимо око 1.000 ендоскопских операција и то око 300 лапароскопских, око 400 хистеректомија и око 250 трансвагиналних лапароскопија - наводи др Илић и напомиње како се осим лапароскопских, у Клиници уради и велики број класичних операција.
Љ. Петровић