За „Црвене гавранове” не постоје границе

Тројицу другова занимала је историја, том темом су се бавили на различите начине и свако је донео нешто своје. Првобитно су се окупљали у Футошком парку, писали концепт за вежбе које су се смењивале, одржавали тренинге мачевања, а опрему правили сами, те су у почетку то били мачеви од сунђера и дрвени штитови. Иако Удружење није поставило ограничење у смислу година својих чланова, све је привукло претежно младе, а тако је и данас.

– Почели смо да се окупљамо из забаве и најпре нас је било петорица – сећа се председник Удружења „Црвени гавранови” Немања Бановић. – Имали смо тренинге на отвореном и како се наша забава развијала, људи су нам се придруживали. С развитком је стизала нова опрема, полако смо правили нове ствари и идеја је држала двадесетак људи неколико година. А онда је уследио „бум” – ове године отворили смо четири нове секције и број чланова Удружења повећао се на више од 40. И пре тога имали смо квалификоване људе који су водили те секције, али нисмо знали какав приступ да употребимо. Културна станица „Еђшег” дала нам је платформу и одрешене руке у креативном смислу да можемо да стварамо нешто наше и то приближимо људима. Све је ове године покренуто у једном даху.

Уз тренинге, учесници увек нешто науче и о самом историјском периоду.

Ове године четири нове секције

Активности „Црвених гавранова” и све информације могуће је пратити на „Фејсбук” страници „Црвени Гавранови/ Ред Равенс” и „Инстаграм” профилу „red_ravens_knights”. Од ове године Удружење је покренуло четири нове секције – Путујуће предаваче, Секцију традиционалног плеса, Радионицу ватреног плеса, намењену искуснијим члановима, и Традиционално стреличарство.

– Путујући предавачи обилазе школе и на креативан начин приближавају деци историју – објашњава Немања Бановић. – Обучемо се у неке историјске личности и одржимо мали час историје. Глумили смо Немањиће, као и различите великане, од Карађорђа до деспота Стефана. Маскирани, обраћамо се деци као да је то наша животна прича, а они имају задатак да погоде о којој личности је реч. Уз то увек понесемо додатке, покажемо им основе историјског мачевања или стреличарства. Многим професорима допала се та идеја и на неки начин олакшала им рад.

– Трудимо се да све наше технике и дисциплине поткрепимо неким чињеницама из тог периода – потврђује Немања. – Штавише, наша одећа, оклопи и оружје морају да буду аутентични. Постоји чак и светски признат Комитет за аутентичност, који одобрава или обара одређене ствари на различитим турнирима. Тако пре сваког турнира најпре морамо да им пошаљемо слику оклопа, одредимо да ли се боримо или долазимо само као помоћници, а потом шаљемо сам оклоп да би они проверили аутентичност и дозволили нам учешће. Зато смо и ми морали да стекнемо неко знање, почев од тога како је све некад изгледало, који су се материјали користили, где се живело, до самих борби. У нашим активностима повезујемо реконструкцију прошлости и турнирске борбе. Свако ко нам се придружи, доживеће спој лепог и корисног.

Први већи наступ Удружења „Црвени гавранови” био је на Фестивалу епске фантастике у Београду 2014. године.

– Припремали смо се за то, а једва да смо имали опрему. Уопште нисмо размишљали о треми, али за наших 17 година то је ипак било стресно искуство. Међутим, веома се лепо завршило, рекли су нам да смо изузетно креативни. Након тога имали смо више искуства, а иза себе смо оставили леп догађај и публику која је била одушевљена. Данас могу да кажем да наше удружење својим постојањем шаље поруку да је све могуће. Све што замислите, могуће је остварити и не постоје границе, осим ако их не поставите сами – поручује Немања Бановић.

Б. Павковић

Пројекат је реализовала ДВП Продукција уз подршку Града Новог Сада а  ставови изнети у подржаном пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства