Моравски коридор биће најшири аутопут у Србији - 30 метара

"Овај аутопут издваја се у односу на остале зато што се пројектује по последњим стандардима. То ће бити коридор широк 30 метара, са ширим ивичним тракама него садашњи аутопутеви у земљи. То ће бити најшири коридор који је у Србији направљен", рекао је државни секретар у Министарству грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Миодраг Поледица.



Тај коридор ће ускоро почети да гради америчко-турски конзорцијум Бехтел-Енка и повезаће два велика коридора, Коридор 10 и аутопут "Милош Велики" (Коридор 11), навео је Поледица.



Како каже, аутопут ће повезати унутрашност Србије, најзначајније градове у срцу Србије, али ће имати и значај за транзитни саобраћај. 



Повезаће директно најмање пола милиона људи који живе на том подручју трасом Чачак, Краљево, Врањчака Бања, Трстеник, Крушевац, Сталаћ и Chićеvac.



"Овај коридор имаће 10 петљи на траси и свака од њих биће потенцијална локација за градну логистичких центара и индустријских паркова. Поред изградње коридора, тај пројекат имаће још две огромне компоненте. Прва је регулација тока Западне Мораве и свих њених притока", рекао је Поледица.



Објашњава да је последњих деценија и година Западна Морава услед великих киша плавила околно подручје и да ће сада то све бити заштићено.



Аутопут ће, према његовим речима, одговарати најновијим стандардима у области водозаштите.



Трећа копомента је изградња телекомуникациног коридора дуж аутопута која подразумева најсавременије оптичке и дигиталне каблове, станице за бесплатан вај-фај интернет, најмодерније управљање саобраћајем на аутопуту, тзв. интелигентне транспортне системе и друго, тако да ће сви учесници имати најаве шта се дешава на путу, на пример, да ли има застоја и потребе да се преусмери саобраћај.



Грађани ће добити "паметан аутопут", а безбедност ће бити на првом месту, нагласио је Поледица.



Помоћник министра за сектор урбанистичког и просторног планирања Ђорђе Милић наглашава да је Моравски коридор пример добре праксе планирања и изградње и да је код тог пројекта сасвим другачији приступ.



"Ми ових дана завршавамо Просторни план подручја посебне намене и имали смо јавну расправу и увид, сада ћемо размотрити све примедбе грађана. Имаћемо спремну планску докуементацију", рекао је Милић.



Наводи да Моравски коридор повезује два важна коридора и да чини основину развоја за важне српске градове.



"У ширем контексту, пошто се планира и аутопут до Сарајева, од Пожеге према Ужицу, можемо да гледамо на тај аутопут као на осовину развоја од Ужица до Крушевца, где је потребно извршити реиндустријализацију", рекао је Милић.



Дигитални коридор је, каже, термин који је коришћен за тај аутопут зато што ће грађани поред транспортне добити и телекомуникациону, односно електронску инфраструктуру.



"Коридор ће бити опремљен савременим електронским комуникацијама и пружаће све информације у реалном времену шта се дешава на аутопут. Такође, та инфраструткура биће коришћена и за друге сврхе, тако да ће и други корисници моћи да се прикључе. Читав тај потез од Чачка до Крушевца добиће боље телекомуникационе везе, тако да се овај коридор интегрално планира и тако ће се и развијати", нагласио је Милић.



Декан Грађевинског факултета Владан Кузмановић рекао је да је за факултет од изузетног знацаја што има прилику да од почетка до краја учествује у пројектовању и изградњи Моравског коридора.



"Желимо да буду квалитетно урађени сви истражни радови. Да нас, на пример, не изненади укрштање аутопута с локалним и магистралним путевима, нити да нас изненади пруга, нити језеро због дивље експлоатације шљунка, клизиште и слично", рекао је Кузмановић.



Најавио је да ће Грађевински факултет понудити сав свој потенцијал и изразио уверење да ће тај аутопут бити на понос Србије.



Оценио је да Моравски коридор отвара могућност развоја привреде и туризма и да ће много окашати саобраћај људима тог дела земље.



"За факултет је изазов да учествује, већ смо разговрали с Бехтелом и факултет може да пружи комплетну експертску подршку, имамо акредитоване лабораторије које могу да учествују у контролним испитивањима и можемо да радимо техничку контролу комплетне документације", казао је Кузмановић.



Како је рекао, Моравски коридор треба помало да личи на Мораву, да "мало меандрира, али и да прати и буде кичма Србије, која ће повезати две стране".



Помоћник министра за водни саобраћај Вељко Ковачевић је навео да је регулација Мораве и притока у оквиру Моравског коридора део укупног улагања у водни саобраћај који данас износи више од 380 милиона евра и подсетио да се улаже не само у Западну Мораву већ и у Дунав, Саву, Тису и друге реке, луке, да се ради преводница на Ђердапу 1, да ће се за две године радити и преводница на Ђердапу 2...



"Сада је дошла на ред и Морава у оквиру овог аутопута. Пројекат Моравског коридора има два основна циља када је о томе реч. Да спречимо негативне ефекте изградње на слив вода, а други да подигнемо ниво заштите од поплава, како се не би дешавало оно што је било prеthodnih деценија, а то су редовна изливања Западне Мораве и плављење не само пољопривредних парцела већ и кућа", нагласио је Ковачевић.



Конзорцијум "Бехтел-Енка" једини је доставио понуду на јавном позиву за стратешког партнера за изградњу Моравског коридора.