Француска, Хонгконг и Холандија највише уложили у Србију

Србија незаустављиво иде напред, истакао је Мали.

Како је додао, напредујемо немалим корацима, то су високи двоцифрени проценти раста.

И „Фајненшел тајмс” је прошле недеље потврдио да смо шампиони по броју директних страних инвестиција, подвукао је министар.

Британски лист „Фрајненшел тајмс” објавио је пре неколико дана да је Србија на првом месту у свету по броју страних директних инвестиција у односу на величину своје економије. По најновијој ранг-листи за 2019. годину, Србија је на челу, с индексом од 11,92 поена, што је 1,33 индексни поен више у односу на прошлу годину. У објављеној студији наводи се да је Србија лане привукла 107 пројеката директних страних инвестиција, што је 26 више него у 2017. у односу на величину економије сваке државе.

Србија с оценом 11,92 привлачи готово 12 пута већи обим гринфилд страних директних инвестиција него што би се могло очекивати од економије њене величине. Она је тако преузела од Мозамбика лидерску позицију по вредности индекса и попела се jеdnno место у односу на 2017. годину, наводи се у студији британског листа.

Водећи сектори у Србији по страним директним инвестицијама лане су били индустрија аутомобилских компоненти, храна и дуван, текстил и сектор некретнина. Они су заједно имали удео већи од половине, односно тачно 54 одсто у укупним улазним СДИ пројектима.

По подацима Народне банке Србије, највише страних директних инвестиција лане је дошло из Француске – 710,7 милиона евра, затим Хонгконга – 434,5 милиона, Холандије – 317,5 милиона, Немачке – 263,7 милиона и Русије – 237,3 милиона евра. Посматрајући области у које страни инвеститори највише улажу, показују подаци НБС-а, у прерађивачку индустрију уложено је 924,8 милиона евра, у саобраћај и складиштење 660,1 милиона, а следе финансијске делатности, грађевинарство и рударство.

На раст страних директних инвестиција у Србију пре свега утиче политичка стабилност, све боља инфраструктура, квалитетна и релативно јефтина радна снага, трговинска отвореност наше државе, али и велики број индустријских зона, у којима се граде нови погони, проширују постојећи, а које су близу великих градова.

Треба напоменути да је Србија по гринфилд страним директним инвестицијама оставила „за петама” економије као што су Сингапур, Јерменија, Летонија, Бугарска, УАЕ, Мађарска, Румунија, Ирска, Пољска, Велика Британија, Хонгконг...

По оцени економиста, већи број страних директних инвестиција утиче на све: раст стандарда, производњу, нова радна места, веће плате, повећање извоза и уопште економски развој. Страни инвеститори су, по раније објављеним подацима, лане у Србији отворили око 40 нових фабрика, погона, производних линија и дистрибутивних центара, а у њима је до посла дошло неколико десетина хиљада радника.

Посебан податак за Србију представља и чињеница, коју је изнео и британски часопис, да је лане успела да привуче 57 одсто свих директних инвестиција у регион. Наиме, од девет милијарди инвестиција намењених за овај регион, Србији је припало шест. Да би то постигла, Србија је морала инвеститорима да понуди најповољније услове, и то у тренутку када су и друге балканске државе нудиле јефину радну снагу и земљиште за мале паре. Креатори економске политике Србије су страним инвеститорима, који улажу тек када им њихова рачуница покаже да се то исплати, понудили више од онога што друге државе дају.

У прошлој годину су почете, а ове настављене, неке од најзначајнијих страних инвестиција по вредности, од којих су две у Војводини. Француска компанија „Ванси” преузела је Аеродром „Никола Тесла”, кинески „Зиђин мајнинг” купио је РТБ „Бор”. У Зрењанину је у марту ове године положен камен темељац за највећу гринфилд инвестицију у Србији. Реч је о кинеској компанији „Линглонг Интернатионал Еуропе” за производњу пнеуматика, док је у Панчеву немачка компанија „ЗФ Fridrichshafen” започела производњу ауто-делова.

Љ. Малешевић