Стали сатови на карловачким торњевима

Од прошле године, када је гром оштетио механизам сата на Саборној цркви, и тај последњи који је показивао време, престао је то да чини. Казаљке часовника на том катедралном карловачком храму од удара грома се не померају, али он откуцава сате, па ко жели, може бројањем откуцаја да установи колико је сати.

Старешина те цркве протојереј мр Јован Милановић каже да ће сат бити оправљен приликом обнове фасаде храма, која се очекује ове године. Поправку сата у догледно време наговештава и нови старешина Доње цркве јереј Станко Лакетић. Ових дана се на том храму посвећеном Светим апостолима Петру и Павлу крече спољни зидови у висини до два метра да би се прикрили трагови дејства влаге. Лакетић каже да ће и поправка сата на торњу доћи на ред.

Исто тврди и директор Карловачке гимназије Радован Ковачевић, јер и на том велелепном здању најстарије српске гимназије, грађене у српско-византијском стилу, због чега и подсећа на цркву, постоји сат. Тај сат, који је постављен када је и зграда подигнута – 1891, колико је познато, последњи пут поправљен је новцем који је за то сакупио амерички огранак Друштва за неговање традиција и развој Сремских Карловаца пред крај прошлог века.

Велику шансу да проради има и часовник на Капели мира. Тамо је, добро упућени кажу, потребно само наштеловати механизам, што је  релативно скоро разматрано у кругу католичке заједнице.

Сат који дуго не ради и, по мишљењу мајстора из „Инсе” који су 1992. године поправљали часовник на Саборној, тешко да ће икад мерити време, јесте онај на цркви манастира Ваведења Пресвете Богородице. Они су га те године прегледали и установили да је немогуће оспособити га за рад.

Иако на римокатоличкој Цркви Пресветог Тројства на централном градском тргу не постоји часовник, уграђени механизам за откуцавање се оглашава на свако четврт сата. Последњих година с торњева те и Саборне цркве шире се откуцаји који се разликују у делићу секунде.

Текст и фото: З: Милосављевић