400 година ропства у Америци

Због ужасно лоших услова у потпалубљу, до луке Комфорт близу Џејмстауна, у Вирџинији, стигло је само 20 црнаца који су изнети на продају. То се данас сматра званичним почетком претварања британске колоније у Северној Америци у робовласничку.



У САД је већ било црнаца, али они су били доведени из шпанских колонија и није се с њима трговало већ су служили као послуга. 



Током августа, поводом 400 година од увођења ропства у САД, у комплексу музеја Смитсонијан у Вашингтону, а који има у свом саставу и музеј Афроамериканаца, организована је изложба коју прати и богато илустровани каталог у који су кустоскиње Мери Елиот и Џесмин Хјуз укључиле студију "Оно сто вас нису учили у школи" посвећену историји ропства. 



У америцким књижарама за ову прилику појавила се и књига Едварда Баптиста "Половина приче која никада није испричана: Ропство и стварање америцког капитализма". 

Књига је привукла велику пажњу прошлог месеца, пошто је "Економист" оценио да је исувише оштра према робовласницима.



Баптист је ропство пре свега посматрао са економског гледишта, док ауторке каталога Изложбе у Смитсонијануму, чији је скраћени текст пренео "Њујорк тајмс", пажњу посвећују борби Афроамериканаца да постану слободнил људи и грађани државе којој су њихови преци - робови допринели да постане светска велесила. 

Баптист у књизи "Половина приче која никада није испричана" вешто преплиће анализу економских података и књижевну фикцију, како би дочарао слику америчког ропства која се знатно разликује од онога што се можда предаје у САД на часовима социологије у средњој школи, а ропству је посвећено само неколико страна, и то веома уопштено и површно.



Шта је Баптист сматрао да је кључно за тему ропства? На првом месту је његова оцена да је "ропство било кључни покретач формирања америцког богатства".



Баптист је сажео економске податке како би проценио колико је ропство допринело америцкој економији, како директно тако и индиректно. 



"Више од 600 милиона долара, или скоро половина економске активности у САД у 1836. години, потиче директно или индиректно од памука произведеног од стране близу милион робова (6одсто укупне тадашње популације САД). До 1850. године америцки робови вредели су 1,3 милијарде долара, што је била петина националног богатства. На свом врхунцу, ропство је било ефикасније од слободног рада, супротно аргументима појединих северњака у то време", наводи Баптист.



Ослањајући се на податке о производњи памука, и извештаје робовласника и бивших робова, он открива да је непрестано повећавање квота за брање памука, подстицано бруталним бичевањем, довело робове до достизања брзине брања која је превазилазила границе физичких могућности.



"Ропство није само обогатило Југ, већ је довело и до индустријског бума на северу земље", каже Баптист.



У свом тексту Мери Елиот и Џесмин Хјуз полазе од америчког рата за независност, јер у "Декларацији о независности" уопште се Афроамериканци не помињу јер за њих није важио први амандман да су сви људи рођени као једнаки. Они нису сматрани за људе, били су попут стоке чија се имена нису нигде заводила, нису смели да уче да читају и пишу, тако да је чак 95 одсто робова било неписмено када је председник Абрахам Линколн потписао декрет о аболицији (1865) и ослобађању свих робова. 



За утеху потомака робова забележено је да је било 250 устанака против ропства, али су сви били крваво угушени. 



Робови су упркос опасности, бежали да се боре на страни Севера јер им је било обећано да ће, ако преживе, бити ослобођени и тако се на крају Грађанског рата за Север борило 180.000 Афроамериканаца, што је била једна десетина укупних снага Севера. 



Када је ступио на снагу закон о аболицији, ослобођено је 3,5 милиона црнаца. Данас, према званичним подацима, у САД живи 44 милиона потомака робова.