Помен страдалима у Олуји у Цркви Светог Марка
БЕОГРАД: Србима страдалим током акције Олуја данас је служен парастос у Цркви Светог Марка, а то је уједно била и прилика да се још једном скрене пажња на чињеницу да прогнани Срби и данас 24 године касније, своја основна, људска и имовинска права у Хрватској остварују тешко или никако.
Председник Координације удружења избеглих и расељених у Србији Милан Жунић подсетио је да се прогнаним Србима
системски онемогућава повратак у Хрватску, обнова уништене имовине, право на пензију ...
Не тражимо много ни од Хрватске ни од Србије, од Хрватске тражимо да нам не отима оно што је наше - имовину, пензије и стечена права, Тражимо и право на повратак, на нашу имовину, слободан живот ... и накнаду за уништену, опљачкану и отету имовину, рекао је Жунић.
Прогнани Срби и од Србије, додаје, траже једну "стиницу" - да стане иза легитимних захтева својих грађана и држављана и да се систематски бори за права Срба која су угрожена у Хрватској.
Председник Удружења Завичај Ненад Абрамовић каже да ниједно право Крајишника није остварено у потпуности, да надлежни у Хрватској чак оно мало права које закон прописује тумаче како им одговора.
Крајишници су попут Феникса, и без обзира на тешкоће настављау даље, рекао је Абрамовић који је позвао све сународнике да поводом државног обележавања годишњице хрватске војно-полицијске акције "Олуја", коме ће присуствовати и председник Србије Александар Вучић, дођу вечерас у Крушедол.
Циљ окупљања је да се сетимо свих жртава, јер ако и једног човека заборавимо убили смо га два пута, рекао је Абрамовић и додао да је циљ и да се из свега извуку поуке како се такав злочин никада не би поновио.
У операцији "Олуја" 1995. године протерано је више од 200.000 крајишких Срба, страдало их је више од 2.000, рекао је Жунић и додао да се 800 људи и дан данас води као нестало.
"Олуја" је почела 4. августа 1995. офанзивом хрватске војске и полиције и јединица Хрватског већа одбране на подручју Баније, Кордуна, Лике и северне Далмације, односно Републике Српске Крајине. Због тога су колоне избеглица данима у аутомобилима, камионима, на тракторима и другим пољопривредним машинама пристизале у Србију и БиХ.