Десет касачких трка и друге занимације на сомборском хиподрому

Од 15 сати започеће једна од најстаријих касачких трка коју организује овдашњи Коњички клуб „Војвођанин“. Трчи се за престижни пехар „Сомборких новина“, који својим значајем, међу познаваоцима овог атрактивног спорта, далеко надилази недељник чије име носи трофеј намењен победнику убедљиво најстарије касачке трке у Србији.

По 55. пут на елиптичној стази крај Вашаришта наћи ће се и учесници у брзим партијама, као и 10. Меморијалу породице Прерадовић, чувених сомборских коњара, али ће поред укупно десет једнопрежних касачких трка посетиоци моћи да уживају и у демонстрацији Школе јахања Сузане Секулић, једине српске сениорске акробатске јахачице, чикоша. Ту је и традиционални избор за најлепши дамски шешир. Публика ће моћи и да се  провоза фијакерима или да учествује у такмичењу убацивања у кош у покушају да освоји неку од лепих награда које су припремили организатори из KK „Војвођанин“, којима је на челу однедавно Бранислав Јокић, отац славног младог центра Николе Јокића, који је и сам велики љубитељ касачког спорта и власник штале симболичног назива „Дреам catcher“ (Хватач снова).

Да је улагање у коњички спорт ствар искључиво љубави према коњима, није никаква тајна, поготово у светлу чињенице да просечне награде на српским хиподромима ретко прелазе тристотинак евра у динарској противредности, што је уједно и минимално једномесечно издвајање за „сервисирање“ иоле пристојног касачког грла.

За разлику од Србије, на пример, у САД се у коњичком спорту само на порезу који се прикупи на тркама „обрне“ безмало две милијарде долара, а у целој овој „спортској индустрији“ ради скоро два милиона људи.

План сомборских коњара из KK „Војвођанин“ је да у наредном периоду унапреде овај спорт и коначним уређењем градског Хиподрома, који се у катастру још увек води као ораница, иако се по њој деценијама уназад утркују коњи. Разговори са локалним властима, како је оценио председник клуба Бранислав Јокић, дају разлог за оптимизам да би Сомбор ускоро могао да добије реновирани хиподром, као пример како са релативно скромним улагањима може да се подихне квалитет једног спорта.

Планови који су за сада још увек само „на папиру“ подразумевају изградњу нових трибина, пратећих просторија и ресторана, али и штала, те испуста за коње...Мада би највећи део средстава, а инвестиција се процењује између пола и једног милиона долара, дошао од породице Јокић и других спонзора, цео пројекат је намењен самом клубу „Војвођанин“ који не мења име под којим делује деценијама уназад.

М. Миљеновић