Боцан-Харченко: Да вратим међународно право, пре свега по питању КиМ
БЕОГРАД: Покушаћу да се изборим, "раме уз раме" са Србијом, да се међународно право врати у регион, једном и заувек и то, пре свега по питању Косова, поручује нови руски амбасадор у Србији Александар Боцан-Харченко и додаје да ће Русија подржати "компромисно и креативно решење", око којег се морају договорити Београд и Приштина и које би Русија могла бранити у Савету безбедности УН.
У ексклузивном интервјуу за Танјуг, првом за српске медије од ступања на дужност, истиче да "повратак међународног права у регион" види свој главни задатак као амбасадора у Србији и додаје да ће му и искуство, а верује и разумевање "где је и шта је интерес Србије" у оквиру односа са Русијом, у региону и у Европи, помоћи да на најбољи начин сагледа даљи развој односа две земље, али и сарадње по питању решавања косовског проблема.
"Што се тиче региона, а имајући у виду искуство учешћа у међународним преговорима у Дејтону, и такозваним преговорима о статусу Косова, мислим да је мој задатак да дам допринос стабилизацији региона", каже Боцан-Харченко.
Тај задатак је, истиче, заснован на државној политици и сарадњи која је посебно била наглашена током сусрета председника Путина и Вучића у јануару.
"Овде је решење могуће само на основу компромиса и наши западни партнери морају променити став. Доказ за то су последњи догађаји на Косову и ситуација је понекад на ивици веома значајних тензија. Сада говорим на врло дипломатски начин, али ситуација је стварно јако забрињавајућа. Ово говорим у своје име, узимајући у обзир prеthodno искуство", упозорава Боцан-Харченко.
Он сматра да читава међународна заједница сада мора да појача пажњу према Косову и ономе што се тамо дешава.
Упитан да ли та перцепција да је ситуација веома забрињавајућа постоји и на Западу, Боцан-Харченко каже да "има сумњи да постоји објективна оцена ситуације".
"Јер, када би била, онда бисмо ми били сведоци притиска на Приштину, а притиска нема, а кад нема притиска не верујем да је могућ наставак дијалога. У овом случају Приштина је крива, они су упропастили дијалог а пре тога уопште није било примене одлука које су од животног значаја за Србе који живе на КиМ, пре свега о формирању Заједнице српских општина на Косову. Одлуке постоје на папиру, али без икакве реализације. И ЕУ која је тражила ове одлуке у току разговора није направила неопходан притисак у смислу имплементације од стране Приштине. Кроз прсте гледају када Приштина изазива Србе, подржали су формирање војске", рекао је он.
На питање да ли мисли да је могуће да дијалог Београда и Приштине буде настављен, амбасадор каже да сада нема предуслова за то, јер таксе и даље стоје, а нема спремности Приштине за примену prеthodnih одлука.
"С друге стране, гледамо, постоје активности и неке водеће земље ЕУ траже и желе да буду активније и желе да дају допринос у смислу поновног успостављања дијалога, али дозволите да поновим - неопходан је притисак на Приштину", истиче он.
Како каже, чуо је у току преговора 2006-2007. да неке западне земље, на питање какав је компромис могућ, презентују своју визију - Приштина проглашава независност, уз сагласност Србије. А, на питање шта није компромис - одговарају Приштина проглашава независност без сагласности Београда.
"Овај принцип и сада стоји, апсолутно изопачен, ван икакве логике а камоли међународног права", каже он.
На питање да ли је договор уопште могућ, Боцан-Харченко каже: "Наравно, могуће је, зашто не? Ако свака страна тражи компромис и има жељу да узме у обзир интерес друге стране и ако постоји добронамерно међународно посредовање и помоћ, уравнотежена и утемељена на међународном праву - Резолуцији 1244."
Али, он скреће пажњу на чињеницу да један број држава на примеру Косова поставља нека измишљена правила која немају везе са међународним правом и упозорава да уколико не буде решење да ће доћи до дестабилизације региона".