light rain
14°C
15.03.2025.
Нови Сад
eur
117.0992
usd
112.8015
Сачуване вести Претрага Navigacija
Подешавања сајта
Одабери писмо
Одабери град
  • Нови Сад
  • Бачка Паланка
  • Бачка Топола
  • Бечеј
  • Београд
  • Инђија
  • Крагујевац
  • Лесковац
  • Ниш
  • Панчево
  • Рума
  • Сомбор
  • Стара Пазова
  • Суботица
  • Вршац
  • Зрењанин

Српски филм "Последња слика о оцу" на фестивалу у Локарну

25.07.2019. 10:56 11:01
Пише:
Фото: pixabay.com

БЕОГРАД: Српско краткометражно играно остварење "Последња слика о оцу", у режији Стефана Ђорђевића, део је званичне међународне конкуренције такмичарског програма "Парди ди домани" предстојећег 72. Међународног филмског фестивала у Локарну, који се одржава од 7. до 17. августа, саопштили су из Филмског центра Србије, уз чију подршку је настало то остварење. 

У средишту приче су Душан и Лаза који путују за Београд, јер је Душан у терминалној фази малигне болести и потребна му је медицинска помоћ. 



Душан мора да пронађе нови дом за свог сина Лазу који једино има свог оца. Узрујан и погубљен, покушава да оствари контакт са рођеном сестром са којом се није видео годинама.



Сценариста и редитељ овог филма је Стефан Ђорђевић. 



Сараднице на сценарију биле су Јелена Гавриловић и Андријана Стојковић. Продуценткиња је Андријана Стојковић а копродуценткиња Марија Леро. 



Филм настаје под окриљем продуцентске куће All Инцлусиве Филмс док је копродуцент кућа Емоте Продуцтион. 



Копродуценти су и Антиталент из Хрватске, Старагара из Словеније, Минос Николакакис из Грчке.



У остварењу играју Игор Бенчина, Марко Матић, одабран после кастинга од 400 дечака који је рађен у Параћину и Јагодини, Марина Реџеповић, Силвија Стојановска, Мартин Knapp, Мина Николић, Сузана Вуковић, Боривоје Божанић.



Стефан Ђорђевић је у изјави за портал Филмског центра појаснио разлоге настанка баш овог и оваквог филма:



"Сценарио овог филма је настао из потребе да слике сећања артикулишем кроз причу и да пре свега изразим колико ми недостаје отац. Најснажније осећање које везујем за наш однос је осећање бриге, његове бриге о нама и, од једног тренутка, моје бриге о њему. Главни драмски мотив филма и јесте тај моменат када дечак преузима бригу о оцу и на тај начин одраста и сазрева. Перспектива дечака је она која је мени позната и баш зато ми је највећи изазов у писању био постављање целе приче из визуре оца. Ту одлуку сам донео из жеље да се ставим на његово место, јер мислим да сада, када се и сам осећам као одрасла особа, могу да га разумем", казао је Ђорђевић. 

Пише:
Пошаљите коментар