КЦНС објавио збирку песама Бориса Лазића: Унутрашњи пејзаж

За четврт века књижевног ангажмана, Лазић (1967) је успео да оформи веома богат опус који га данас представља као релевантног ствараоца на више различитих литерарних равни – како оних уметничких, тако и истраживачких.

Осим што пише песничке, прозне и критичко-есејистичке текстове, Лазић је изузетно активан и као преводилац са француског и на француски језик - рецимо, приредио је и превео Његошеву „Лучу микрокозма”, а важно је поменути и његове антологије српске средњовековне поезије и савремене српске поезије.

У збирци Унутрашњи пејзаж, која је подељена у два циклуса - „Отклон” и „Сатори”, ауторово певање је, како наводи проф. др Ђорђе Деспић, и ослушкивање властитог бића, поезија честих саморазговора и поринућа у сећање у којем се налазе слике из младости, и, с друге стране, лепеза бројних топонима с Лазићевих путовања, при чему ти пејзажи не подразумевају само реалне слике предела, већ представљају сензибилну и лирски осмишљену географију.

„Унутрашњи пејзаж Бориса Лазића доноси све оно што права поезија може да понуди читаоцу: осетљив сензибилитет, поетски занос, језичку страст, поетичку доследност и убедљивост у поступку, фину рефлексију и лирску разливеност, али и оно егзистенцијално и искуствено, без чега песма не може. Поетско-номадским речником речено – ово је поезија књиге и друма, и сваком коме су драги ови оријентири уживаће у њеном лирском крајолику”, оцена је проф. др Ђорђа Деспића. Књига је, иначе, изашла у култној едицији КЦНС „Џепни анаграм”.

М. С.